Pandemijski rast smrtnosti : U Srbiji 26,3 odsto, u Nemačkoj 7%

Od januara do avgusta 2022.godine smrtnost je u odnosu na isti period 2021.godine smanjena saopštio je Republički zavod za statistiku.

Smrtnost je od januara do avgusta 2022.godine pala za 6,4 odsto, pošto je tokom cele 2021.godine u odnosu na 2020.godine porasla za 16,9 odsto na 136 622 umrla, a tokom 2020.godine u odnosu na 2019.godinu za 15,17 odsto na 116 850 umrlih.

Da je smrtnost i dalje neobjašnjivo visoka, i da se ne može objasniti samo pandemijom, svedoče poredjenja sa podacima o smrtnosti u drugim zemljama.

Prema podacima Nemačke statističke službe, u toj zemlji je smrtnost u 2020.godini(982 489 umrluh) ) bila za 5 odsto viša od proseka smrtnosti tokom četiri prethodne godine (2016-2019), a 2021.godine( 1 016 899 umrlih) za 7 odsto viša od proseka smrtnosti tokom četiri godine koje su prethodile 2021.godini (2017-2020).

U Srbiji je 2020.godine umrlo 116 850 ljudi ili 14,65 odsto više od proseka broja umrlih(101 917, 25) tokom prethodne četiri godine (2016-2019), a tokom 2021.godine umrla su 136 622 čoveka ili 26,3% više od proseka (108 171,25) tokom četiri prethodne godine (2017-2020).

Dakle, u periodu kad Nemačka ima višak smrtnosti od 5 odsto, Srbija ima višak smrtnosti od 14,65 odsto, a u periodu kad Nemačka ima višak smrtnosti od 7 odsto, Srbija ima višak smrtnosti od 26,3 odsto.

Pri tome je Srbija na samom početku pandemije za oko 1,5 milion  svojih stanovnika uvela tako rigorozne mere zatvaranja na kakve se nije odlučila ni Kina, a predstavnici vlasti su se hvalili da su vakcinu protiv Covid 19  nabavili ranije od većine država i u količini koja nije zahtevala, kao u gotovo svim državama, duga čekanja po strogim prioritetima. U Srbiju su po vakcinu dolazili i iz Nemačke.

Katastrofalan rast smrtnosti za posledicu je imao  oštro smanjenje broja penzionera, što državnoj kasi dobro čini, ali tim pre  zahteva odgovor na pitanje : Šta je pošlo naopako? U našem zdravstvu?