Samo licemerje: Nemačka sme što Srbija i Bugarska ne smeju
I pored žalbe Ukrajine da će joj to naneti štetu od 290 do 425 miliona evra, Evropska komisija je odlučila da ruskoj kompaniji Gasprom dozvoli da sama koristi 90 odsto kapacitate gasovoda Opal koji vodi od gasovoda Severni tok, preko nemačke teritorije, do granice sa Češkom.
Ukoliko se za preostalih 10 odsto ne javi treća zainteresovama kompanija, Gasprom će moći da koristi 100 odsto kapaciteta Opala za transport svog gasa u Centralnu i Južnu Evropu. Opal postoji već pet godina i treće zainteresovane strane za transport gasa ovim gasovodom nije bilo.
Odluka Evropske komisije suprotna je odredbama Trećeg energetskog paketa, istim onim zbog kojih je EU onoliko upozoravala Srbiju, zainteresovanu za izgradnju gasovoda Južni tok, i Bugarsku, koja se na kraju pod pritiskom odrekla te važne investicije.
Gasovod Južni tok za EK je bio neprihvatljiv zbog štete koju bi njegova izgradnja, navodno, nanela Ukrajini i njegove nesaglasnosti sa Trećim evropskim energetskim paketom. Po ugovoru koji je Republika Srbija potpisala sa Gaspromom, toj ruskoj firmi je morao da bude obezbeđen dostup 100 posto kapaciteta gasovoda Južni tok na delu koji prolazi kroz Srbiju.
Umesto Bugarske, Srbije i drugih zemalja kroz koje je trebalo da prolazi Južni tok, tranzitnu taksu na gas namenjen Centralnoj i Južnoj Evropi naplaćivaće, sa srećom, Nemačka.
Iznimka kakvu je EK učinila za gasovod Opal, a koje prema zvanično nepotrvđenim medijskim inormacijama, traje do 2033. godine i već je učinjena za gasovod TAP, kojim će 100 odsto biti transportovan gas iz Azerbejdžana.
