Emanuel Makron ili a ko tačno preti i čime ?

Intervju francuskog predsednika Emanuela Makrona francuskom listu Eho i američkom izdanju Politico po sadržaju jeste informaciona bomba, ali analitičari širom planete danas raspravljaju pre svega o tome u čije ime je ta bomba bačena, koja je stvarna težina te, na rečima, bombe i onoga ko je bacio.

Na izazov, koji mu je bacio kineski domaćin Si Djinping, Makron je, tokom leta iz Pekinga dao intervju u kome je za Evropu zahtevao poziciju treće superdržave (uz SAD i Kinu), založio se za evropsku stratešku autonomiju u odnosu na SAD, umesto vazalnog odnosa, i protiv uvlačenja Evrope u krize koje nisu njene kao što je tajvanska,a izričito se izjasnio protiv evropske zavisnosti od dolara.

Istina je da Francuska s francuskim i evropskim vojnim suverenitetom i nezavisnosti koketira od vremena mnogo pre Makrona.On je tom temom zabavljao svet i za vreme američkog predsednika Donalda Trampa, koji je toj zabavi dao sopstveni doprinos nekim istorijskim podsećanjima.

Emanuel Makron na mestu predsednika Francuske ostaje još dve godine bez prava da se još jednom kandiduje.Njegovoj trenutnoj poziciji u Francuskoj, melem na ranu je politički marketing po velikom svetu.

Francuska jeste jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji, ali evropsku spoljnu politiku trenutno usmeravaju najverniji američki saveznici, istočnoevropske članice na čelu s Poljskom, za koju se smatra da je, a ne Francuska, trenutno najjača evropska vojna sila ili to postaje nevidjenim gomilanjem američkog oružja na njenoj teritoriji.

Govori li Makron i u njihovo ime? Teško.

Mada ispad francuskog predsednika nikako ne treba sasvim potceniti, za sasvim ozbiljno nije uzet čak ni tamo gde bi se evropska strateška autonomija dočekala s radošću – u Rusiji, recimo. Neki komentatori ruske državne televizije doveli su u sumnju čak i sposobnost francuske vojne industrije da nezavisno od američkih pušaka i municije snabdeva francusku, a kamoli evropsku odbranu.

Ipak, politički najviše pozicionirani komentator bombastičnih stavova Emanuela Makrona u ponedeljak je bio američki republikanski senator Marko Rubio, pa je sledstveno tome zadobio i svu medijsku pažnju.

A Evropu i Makrona je na evropsku autonomiju i značaj podsetio kineski predsednik Si Djinping tokom posete francuskog predsednika Pekingu.

On je ustvrdio da su Kina i Evropa dve najveće sile, velika tržišta i velike civilizacije u svetu i da su odnosi Kine i Evrope na dobrobit obe strane i stabilnosti i prosperiteta celog sveta.

Kina, rekao je kineski predsednik, želi da sačuva svoju evropsku politiku stabilnom na dugi rok i da vidi Evropu kao nezavisnu silu u multipolarnom svetu i ostaće posvećena kinesko-evropskim odnosima koji nisu upereni protiv, ali ni potčinjeni ili kontrolisani od bilo koje treće strane.

Francuski predsednik je na licu mesta prepoznao svoju temu i podsetio da je Francuska za nezavisnu spoljnu politiku i stratešku autonomiju Evrope i da Francuska neće zauzimati stranu u krizi oko Tajvana!

„Istorija se ubrzava, paralelno treba ubrzavati evropsku ratnu ekonomiju“, ponovio je Makron preporuku koju je sredinom prošle godine uputio francuskoj industriji naoružanja paralelno s odlukom da Francuska u narednih sedam godina (2024/30)u svoje oružane snage uloži 413 milijardi evra.

„Kao Evropljani, mi imamo jednu preokupaciju, naše jedinstvo… Kinezi su takodje preokupurani svojim jedinstvom i Tajvan je, sa njihove tačke gledišta, njegov deo. Važno je da se razume koji su njihovi argumenti“, rekao je Makron.

„Pitanje koje se postavlja nama Evropljanima je sledeće :da li je u našem interesu ubrzavanje stvari oko Tajvana? Ne. Najgore bi bilo da se misli kako mi Evropljani treba u toj stvari da sledimo i da se prilagodjavamo američkom ritmu i preteranoj kineskoj reakciji. Zašto bi mi morali da idemo za rutmom koji su odabrali drugi? U odredjenom trenutku, mi ćemo postaviti sebi pitanje svojih interesa…Mi Evropljani, mi moramo da se probudimo. Naš prioritet nije da se prilagodjavamo agendi drugih u svim regionima sveta“, rekao je Makron.

S druge strane Atlantika, na Makronovu stratešku autonomiju Evrope i distanciranje od SAD u narastajućem tajvanskom pitanju reagovao je senator Marko Rubio.

„Mi treba da pitamo Evropu da li on govori u njeno ime, jer mi smo jako uključeni u Ukrajini ovog časa, mi trošimo mnogo para svojih poreskih obveznika na jedan evropski rat“, i „ja sam to podržavao jer mislim da je u nacionalnom interesu SAD da budu saveznici svojim saveznicima“, rekao je Rubio u video poruci koju su preneli svetski mediji.

„Ali ako je stav naših saveznika,ako Makron stvarno govori u ime cele Evrope i njihov je stav sada da ne zauzimaju stranu izmedju SAD i Kine u vezi sa Tajvanom, možda ni mi ne bi trebalo da zauzimamo stranu?… Možda bi trebalo da kažemo da ćemo se fokusirati na Tajvan i pretnje, koje predstavlja Kina, a vi momci vidite šta ćete s Ukrajinom? „, napisao je Rubio.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com