Koje garancije su Srbiji dali Šolc i Šefčovič?

Novinar Euronews postavio je tri pitanja ključnim učesnicima današnjeg Samita o kritičnim sirovinama održanog u Beogradu,a sva tri su se svodila na pitanje : čime nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar Maroš Šefčovič garantuju da će pri eksploataciji litijuma u Srbiji biti poštovani najviši ekološki standardi i čime garantuju da će se od tog litijuma baterije proizvoditi baš u Srbiji?

Sve u svemu : Zašto, uz sve te standarde, prvi rudnik litijuma nije otvoren u Nemačkoj, Češkoj , nego u Srbiji.Da li će teritorija Srbije biti žrtvovana za evropsku zelenu agendu?

Na ova pitanja su odgovarali i nemački kancelar Olaf Šolc, i evropski komesar Maroš Šefčovič i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Šolc je rekao da je Nemačka zemlja rudarstva,da će to i ostati i da ima veliko znanje u zaštiti životne sredine u rudarstvu.

Tražićemo isto postupanje u rudarstvu kakvo je u našoj zemlji,rekao je Šolc.

Šefčovič je rekao da se počinje s projektom eksploatacije litijuma u Srbiji jer je Srbija najnaprednija u pripremama.

On je rekao da je u Evropskoj uniji donet najsveobuhvatniji propis o kritičnim sirovinama i da je njime predvidjeno da svaka baterija u primeni ima digitalni pasoš sa podacima o tome kakav joj je karbonski otisak ,da li su u njenoj proizvodnji poštovani ekološki standardi ,kakav je za nju predvidjeni postupak reciklaže…za kršenje tog propisa postoje i veliki penali.

„Učinićemo sve što možemo da izvori pijaće vode ne budu pogodjeni, primenićemo najbolje prakse koje se koriste u svetu“,rekao je Šefčovič.

On je rekao da će Srbija biti prva zemlja u Evropi sa celim lancem vrednosti .

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će najbolja garancija da li su ekološki standardi poštovani ili ne biti njegove oči,kojima najviše veruje,iako o tim stvarima zna mnogo manje od ovog božijeg petka najviše spominjane Franciske Brantner.

„Ne mislim da je u svetu iko u tome bolji od Nemačke…garancije i reč kancelara Šolca su mi dovoljni“,rekao je Vučić.

On je rekao da je obezbedio da 85 odsto iskopanog litijuma bude preradjivano u Srbiji, a to znači 50 000 tona od 58 000 tona koliko se očekuje da godišnje bude iskopano u Srbiji.