Koje su sve kompanija sarađivale sa nacistima?
Šta je zajedničko Koka-koli, IBM-u i Folksvagenu? Sve tri kompanije tokom Drugog svetskog rata sarađivale su s nacistima.
Kroz istoriju mnogih od ovih kompanija provlače se slučajevi mučenja, ropstva i davanja podrške nacističkom režimu. Iako se na ovoj listi nalaze kompanije čije vas ratno profiterstvo i potezi neće posebno iznenaditi, postoje i one iza čijih se veselih reklama krije mračna prošlost, piše Index.hr.
Koka-kola (posebno Fanta)
Kompanija je tokom Drugog svjetskog rata „igrala za obe strane“. Podržavali su američke trupe, ali i nastavili praviti sokove za naciste. Tokom 1941. nemački ogranak kompanije ostao je bez sirupa, a nisu mogli obnoviti zalihe zbog američkih ratnih restrikcija. U nuždi su izumeli novo piće, posebno stvoreno za naciste.
Radilo se o soku voćnog ukusa koji se zvao Fanta. Tako da, pre nego je postala narandžasta sestra Kole, Fanta je bila neslužbeno piće nacističke Nemačke.
Ford
Henri Ford bio je na glasu kao poznati antisemita pa njegova podrška nacističkom režimu i nije preveliko iznenađenje. Na svoj 75. rođendan (1938.), Ford je primio nacistički orden namenjen „uvaženim strancima“.
Tokom rata, kao svaki klasični ratni profiter, zarađivao je na obe strane. Proizvodio je vozila i za naciste i za saveznike, a poznato je i da je Adolf Hitler Forda često isticao kao veliku „inspiraciju“ i u kancelariji držao njegov ogromni portret.
Standard Oil
Kako bi svoje avione podigli s tla, Luftvafeu je bilo potrebno gorivo s dodatkom tetraetil olova, a Standard Oil jedna je od tri kompanije koje su u to vreme mogle proizvesti takvo gorivo.
Odlučili su da je zarada bitnija od ideala i prodali im gorivo bez kojeg bi nemačko vazduhoplovstvo imalo neuporedivo više problema. Kompanija se kasnije pretvorila u ExxonMobil, Chevron i BP.
Chase
Mnoge banke tokom Drugog svetskog rata bile su na strani nacista, a Chase je jedna od najistaknutijih (najgorih). Pariški ogranak banke poslovao je s nacistima uz blagoslov američke centralne banke i pre i nakon Perl Harbora.
Ali, to je tek vrh sante jer tokom godina, Chase je bio na udaru kritika zbog zamrzavanja računa evropskih Jevreja kojima su tako potkopavali šanse da prežive i domognu se sigurnih zemalja. Istraga BBC-ja razotkrila je da je banka zamrznula više od 100 računa tokom rata.
IBM
Kompanija je tokom rata proizvodila uređaje koji su pratili sve, od zaliha nafte, preko voznih redova za logore smrti pa sve do bankovnih računa žrtava holokausta.
U septembru 1939, kada je Nemačka napala Poljsku, Njujork tajms pisao je kako će tri miliona Jevreja istog trena biti isterano iz Poljske i da će vrlo verovatno biti istrebljeni. Reakcija IBM-a? Dopis u kojem stoji da zbog novonastale „situacije“ valja ubrzati proizvodnju oprema za brzo razvrstavanje po abecedi.
Random House Publishing
I dok danas u njihovoj ponudi možete pronaći sve od „Marsovca“ do Danijele Stil, kompanija Bertelsmann A.G. u čijem je vlasništvu bila i RHP, tokom rata je objavljivala propagandni materijal za Hitlera ili knjige poput „Sterilizacija i eutanazija: Doprinos hrišćanskoj etici“.
Iako je u vlasništvu Bertelsmanna bilo još kompanija, Random House je zanimljiv zbog kontroverze iz 1997. kada su u Websterovom rečniku odlučili proširiti definiciju reči „nacista“ proširivši je na osobe koje su „fanatično posvećene kontrolisanju određene aktivnosti, prakse i slično“.
Mnogi su ovaj potez osudili kao relativizaciju pogubnih namera i poteza nacističkog režima.
Kodak
Nemački ogranak Kodaka tokom rata koristio je logoraše iz koncentracionih logora, a i mnogi drugi evropski ogranci poslovali su s nacističkom vladom. Vilhelm Kepler, jedan od Hitlerovih vodećih ekonomskih savetnika, bio je povezan s Kodakom, a i pre početka rata savetovao je Kodaku i mnogim američkim kompanijama da je pametan potez otpustiti jevrejske radnike.
Hugo Boss
Još tokom tridesetih godina prošlog veka kompanija je počela proizvoditi uniforme za naciste, a razlog je bio jednostavan – sam Hugo Bos pridružio se Nacističkoj partiji i sklopio unosan posao da skroji uniforme za Hitlerjungen, jurišnike i SS-ovce. Sve je to podiglo kompaniju na viši nivo i to samo osam godina nakon osnivanja.
Posao je išao toliko dobro da je morao uvesti robovsku radnu snagu iz Poljske i Francuske. Čak je 1997. godine njegov sin Zigfrid Bos za jedan austrijski časopis izjavio: „Naravno da je otac bio u nacistima. Ali, ko tada nije bio?“
Folksvagen
Ferdinand Porše, čovek iza Folksvagena i Poršea, Hitlera je upoznao 1934. i s njim razgovarao o temi stvaranja „auta za narod“, a Firer mu je sugerisao da stvori vozilo s oblikom „bube“. I tako je nastala legendarna Buba, iako mnogi tvrde da je Hitler ideju ukrao od jevrejskog dizajnera Jozepa Ganca koji je slično vozilo predstavio godinu dana ranije.
Veruje se da je tokom Drugog svetskog rata četiri od pet radnika u Folksvagenovim fabrikama bilo tamo prisilno, a Porše, koji je lično poznavao Hajnriha Himlera, robove je direktno dovozio iz Aušvica.
Bayer
Tokom rata, kompanija IG Farben proizvodila je zloglasni Ciklon B koji su nacisti koristili u gasnim komorama. Finansijski su pomagali i „eksperimente“ Jozefa Mengelea, a nakon što se rat završio, ova se daleko bogatija kompanija raspala, a Bayer kao jedan od njenih delova je postao samostalna kompanija.
Inače, aspirin je stvorio radnik Bayera, Artur Ajhengrun, ali budući da je bio Jevrejin, kompanija nije želela priznati da je lek izumeo on, pa su zasluge pripisali Feliksu Hofmanu.
Helge Vemajer, prvi čovek kompanije 1995. se javno izvinio za sudelovanje kompanije u Holokaustu.
Simens
Kao i mnoge druge kompanije i Simens se tokom rata okoristio robovskom radnom snagom, ali ova ih je kompanija angažovala tokom radova na gasnim komorama u kojima su ih nacisti kasnije pobili.
Kompanija je nakon završetka rata imala jedan od najgorih trenutaka u istoriji bilo koje kompanije. Naime, 2001. pokušali su da zaštite riječ „Ciklon“ jer su tako nameravali nazvati novu liniju proizvoda – između ostalog i liniju gasnih rerni.
Nekoliko udruženja reagovalo je zbog očigledne veze s Ciklonom B koji se koristio u gasnim komorama.
