Olaf Šolc opet kandidat SPD za kancelara
Ko će ga znati zašto, tek vodećim nemačkim medijima je nemački kancelar Olaf Šolc zaličio na Džo Bajdena, pa su se dali, nepozvani, u potragu za njegovom Nensi Pelosi koja bi ga nagovorila da kandidaturu za novi mandat na čelu nemačke vlade, 90 dana pred izbore, preda svojoj Kamali Haris u liku nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
U Socijaldemokratskoj partiji Nemačke nije se našla Nensi Pelosi : vrh stranke je u ponedeljak jednoglasno odlučio da ih u prevremene izbore 23.februara vodi Šolc,kao još jednom kandidat za kancelara.
Odluku treba da potvrdi partijski kongres 11.januara.
Odsustvo Nensi Pelosi nije jedina razlika izmedju Šolcove i Bajdenove situacije.
Šolc,naime, nije dementan.
Izmedju Šolcove i Bajdenove situacije postoji, zaista, jedna velika sličnost : i Nemci i Amerikanci su nezadovoljni ekonomskom situacijom, većina Nemaca kao i većina Amerikanaca ocenjuje da danas živi gore nego pre tri odnosno četiri godine.I ekonomska situacija će,ukoliko se ne desi nešto nepredvidjeno, presudno uticati na rezultate izbora.
Rat u Ukrajini presudno je uticao na cenu energenata na kojoj počiva nemačka privreda, pa će i taj rat, naročito na istoku Nemačke, biti od velike važnosti za opredeljivanje birača.
U Nemačkoj mirotvoračku opciju u Ukrajini zastupaju kategorično samo dve stranke sa realnim izgledima da udju u Bundestag: Alternativa za Nemačku i Savez Sare Vagenkneht.Ali,kako ankete sada stoje, obe bez izgleda da učestvuju u formiranju buduće nemačke vlade.
Sve tri stranke, koje su činile dosadašnju vladajuću Semafor koaliciju, podržavaju ratnu opciju i slede bespogovorno američke upute jer očito ocenjuju da im je poraz Rusije u dugoročnom ekonomskom i istorijskom interesu.
Ta se koalicija raspala ne na pitanju podržavati li milijardama evra rat u Ukrajini, nego na pitanju : da li ga treba podržavati na račun sadašnjih ( smanjivanjem socijalnih davanja i penzijskih prava) ili na račun budućih generacija Nemaca ( ukidanjem kočnice za zaduživanje države)
Ipak, kancelaru Šolcu može se u zaslugu ili u slabost, zavisi odakle gledate,pripisati to što u taj ratnički naboj unosi malo razuma kroz malo uzdržanosti.Recimo, oko pitanja isporuke Ukrajini nemačkih raketa dalekog dometa (500 km)Taurus, kojima bi Ukrajinci mogli dobaciti do Moskve.
( Ruska državna televizija je u nedelju uveče pretila : ruska raketa Орешник, odnosno Lešnik, do Berlina može da stigne za 11-12 minuta,a do Londona za 16-17,a odbrane od njega nema).
Pod uticajem pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD,ali i priznajući da je svestan postojanja dela nemačkih gradjana nesklonih bilo kakvom angažovanju Nemačke u ratu u Ukrajini – zaštа su signal i rezultati pokrajinskih izbora u Saksoniji, Tiringenu i Brandenburgu, Šolc je telefonskim pozivom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu izazvao buru i u Briselu i kod kuće, ali se nije dozvolio uzdrmati, nego je još čvršće stao na svoju političku uzdržanost.
Kako sada stvari stoje, ključna stranka buduće nemačke vlade biće Hrišćansko- demokratska unija (CDU) i to tu vladu, bez obzira ko demohrišćanima bili koalicioni partneri,neće učiniti manje ratnički raspoloženom, nego naprotiv.Fridrih Merc je kategorično za pojačanu podršku Nemačke Ukrajini i, kao i Zeleni i Liberali, za isporuku raketa Taurus Kijevu.
Nemački parlamentarni izbori biće održani oko mesec dana posle inauguracije Donalda Trampa.Taj će dogadjaj imati uticaj na njihov rezultat,a koliki,zavisiće od poteza koje će Tramp povući tokom tih mesec dana.