Užasna dobrodošlica Varufakisu u Berlinu
Kao uvod u današnju, po mnogima ključnu, posetu grčkog ministra Janisa Varufakisa Berlinu, Evropska centralna banka je sinoć povukla potez koji je uzdrmao ne samo Grčku nego i svetska finansijska tržišta.
Od 11. februara, ECB neće primati grčke državne obveznice kao zalogu za kredite jer nije uverena u grčku spremnost na reforme i pozitivan ishod naredne inspekcije Trojke u Grčkoj.
Finansiranje grčkih banaka uz zalogu hartija od vrednosti se produžava ali samo kroz program ECB za snabdevanje likvidnošću koji podrazueva zaduživanje uz kamatu od 1,55 odsto umesto samo 0,5 odsto kolika je kamata kod običnog finansiranja iz fondova ECB.
Ranije je ECB odbila kratkoročne grčke državne obveznice u vrednosti od 10 milijardi evra kojima je nova vlada u Atini želela da premosti vreme do pregovora sa kredtorima o blažim uslovima kreditiranja.
Varufakisu je još gora dorodošlica stigla iz Berlina.
Kako objavljuje nemački Frankfurter algemajne cajtung, nemačka vlada je pozvala grčku vladu da odustane od glavnih predizbornih obećanja. Iz Atine je odmah u sredu stigao odgovor da nemački zahtevi protivreče obavezama koje je grčka vlada preuzela prema svom narodu, dakle neprihvatljivi su.
Berlin zahteva:
– da Grčka omogući narednu inspekciju Trojke
– da da izjavu da će ispunjavati svoje kreditne obaveze
– da smanji broj zaposlenih u javnim službama za 150.000 kako je dogovoreno
– da smanji minimalnu platu i penzije čvršće veže za uplaćene doprinose
– da nastavi privatizaciju luka, elektroprivrednog preduzeća i stambenih zadruga kako bi prihodovala planirane 2,2 milijarde evra
– da ove godine ostvari primarni suficit budžeta od 3 odsto umesto 1 – 1,5 odsto kako bi želela grčka vlada, a dogodine od 4,5 odsto
– da regulisane cene struje za domaćinstva i male firme uskladi sa
– da smanji broj izuzetaka kod PDV-a
– da obezbedi nezavisnost centralne banke, fonda za finansijsku stabilnost (HFSF), statističke i poreske službe
Varufakis u Berlin nosi svoj paket predloga za ublažavanje uslova kredita koje koristi Grčka, a u kome su obveznice čije su kamate vezane za rast kao i obveznice bez roka dospeća u koje bi bili konvertovani sadašnji grčki dugovi, kao i ponudu da krediti za stabilizaciju bankarskog sektora budu zamenjeni za udele grčke države u bankama.
Šta ga u Berlinu čeka, nije teško pretpostaviti.