Mogu li Nemci odbraniti Monsanto?

Ako se sa time slože tela zadužena za zaštitu konkurencije, nemačka firma Bayer postaće za 66 milijardi dolara vlasnik američke firme Monsanto, najpoznatije po genetski modifikovanim biljnim vrstama. Bayer-ova kupovina komentarisana je širom sveta na različite načine. Prenosimo komentar Sebastijana Balctera iz uticajnog nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung kao i nekoliko komentara čitalaca tog lista:

Monsanto nije zlo

„Pamučna sova uopšte nije sova nego leptir. U Indiji tu lažnu sovu poznaje svaki seljak koji se bavi uzgojem pamuka jer njena gusenica seljacima jede letinu. Ranije su oni zbog toga pričvršćivali sebi na leđa plastične torbe sa otrovom za insekte i prskali njime svoja polja. To nije samo ubijalo gusenice nego činilo da i ljudi obolevaju. Danas postoji biljka pamuka koja otrov za insekte može da proizvodi sama. Ukoliko se gusenica nađe na biljci umire. Za seljake je to blagoslov, oni ostaju zdravi a žanju više. Kao i za Monsanto iz čijih laboratorija dolazi biljka koja može da se brani. Tamo se u njen genetski materijal ugrađuju geni one bakterije od koje se oduvek dobija otrov protiv pamučne sove. Monsanto od seljaka dobro naplaćuje to seme. Ali njima (seljacima) se to isplati tako je velika dodatna korist. Njima treba mnogo manje zaštitnih sredstava nego ranije, a to je dobro za eko-bilans. Svet treba da bude srećan zbog takvih poslova. Ali ne sme. Jer, Monsanto ništa dobro ne donosi svetu. Tako su zaključili eko-aktivisti i gentehničari, antikapitalisti i skeptičari napretka. A ko u to sumnja, mora da je i sam pohlepan, neodgovoran i korumpiran. Presuda se odnosi čak i na naučnike koji se decenijama bore za bio-poljoprivrednu proizvodnju, a sad dolaze do zaključka da totalno odustajanje od moderne tehnike u poljoprivredi na dugi rok niti pomaže životnoj sredini niti hrani svetsko stanovništvo. Pet para se ne daje za organe i ministarstva, koji seme iz laboratorije smatraju pouzdanim, a nemaju ništa ni protiv drugih proizvoda Monsanta. Svi oni pojma nemaju. Ili su od zla potkupljeni. Ko sve unapred zna ne mora da brine o istini. Tako se štedi vreme. Jer istina je, kako to često biva, komplikovana. Na primer, nije Monsanto taj koji je prvi počeo sa intervencijom na genetskom materijalu biljaka. Pioniri te tehnike živeli su pre 10.000 godina. Tada su ljudi počeli da gaje žito pri čemu su sadili seme samo najsnažnijih biljki. Prve eksperimente sa ukrštanjem vrsta, koje je vodilo ka biljkama sa većim prinosima obavio je u 19. veku avgustinski monah po imenu Mendel. Tada Monsanto još nije postojao, firma je osnovana 1901. godine. Ona ima jednu mrlju: proizvela je nervni gas Agent Orange koji je u ratu u Vijetnamu širio užas i jad. I ona je pre više od 40 godina proizvela Roundup, sredstvo za uništavanje korova koje sadrži hemikaliju glifosat. Ta je hemikalija na lošem glasu jer može da izazove rak, ali samo onda kad se u apsurdno velikim količinama primenjuje. Monsanto je zaradio mnogo para prodajući seljacima pakete sačinjene od Roundup-a i biljaka koje su na taj otrov same postajale otporne. Ideja da se prvo napravi jedan otrov, a da onda biljke same postanu rezistentne na njega je odbojna. Ali niko ne prisiljava seljake da se povode za svakom ponudom Monsanta. A u međuvremenu mnogo intenzivnije zagovaranoj ideji da se biljke učine manje osetljiim na prirodne štetočine, toplotu i vlagu, malo se šta ima prigovoriti.

Monsanto nije đavo. Monsanto nije ni dobrotvorna organizacija. Monsanto je jedna sasvim normalna firma čiji šef je svojevremeno dao da mu se izračuna koliko bi koštalo da joj se promeni ime. Procenjeno je otprilike: 25 miliona dolara. Šef je odbio. To je bila ogromna greška, priznao je kasnije. Ali od sada to više nije njegov problem nego problem Bayer-a”.

Komentar FAZ-a je imao mnogo komentara. Prenosimo samo neke:

ihard Kramer tvrdi da sve nije tako jednostavno: Ja sam i sam seljak. Ali ako firme hoće sve biljke i životinje da patentiraju kako bi nas prinudile da plaćamo taksu za licence, to više nije šala. Firme su već pokušale da dobiju patente za neke opšte poznate biljke. Što se tiče pamuka: Uvek ima leptira koji su otporni na otrov. To je sigurno. Oni se brzo razmnožavaju i tada? Gde je tu filozofija razmene materije? Na primer kukuruz: otrov je u celoj biljci, ona se silira i životinje 365 dana u godini jedu kontaminiranu silažu? I to treba da je zdravo? Zašto tako mnogo seljaka pada na obećanja koncerna, ni meni nije jasno. A što se tiče hibridnog ječma: on već godinama nema nikakve prednosti što se tiče prinosa, seme je znatno skuplje, a pošto je hibrid mora se za svaku setvu kupovati novo.

Kristijan Šreder hvali komentatora za temeljnost komentara: Ni o jednoj firmi iz agrarne branše ne vode se tolike polemike. Bez stvarnog osnova, odnosno bez ikakvih naučnih saznanja u svet su poslate najjednostavnije parole takozvanih eksperata koje se ne mogu podvrgnuti bližem razmatranju. Uvek je jednostavnije pustiti u svet neku tvrdnju kao opštepoznatu istinu nego je stvarnim argumentima opovrgnuti. Pored BASF, Bayer je poslednja nemačka firma od svetskog značaja koja prihvata izazove, ali i šanse globalne agrarne i ekonomije hrane. Suština je u integridanoj proizvodnji biljaka koja čuva resurse, minimizira klimatske neravnoteže i svesno jača otpornost na štetočine. Da li bismo imali ovu žalosnu diskusiju da su Monsanto ili ChemChina preuzeli Bayer AG? Mnogo hvala autoru i FAZ-u.

Suzana Ginter citira prepoznatljivi dijalog: “Da li je to opasno?”, “Od Monsanta je”. Ta skraćenica koja sve govori – Monsanto – Joker ali i argument ad monsatium (David Zaruk) uskoro više neće biti na raspolaganju kad ime Monsanto nestane. Milioni koje su nevladine organizacije dale za marketing biće bačeni u vodu. Otud pokušaji Compact&Co da loš glas Monsanta prenesu na Bayer. Pa i onu đavolsku simboliku izvedenu iz njegovog imena: Monsanto – Monsatan. Sad se mora nešto novo izmisliti. Možemo biti mirni, neće proći dugo pre nego što se pojavi parola u kojoj će u imenu Bayer jedno slovo biti zamenjeno mrtvačkom glavom. Američki zagovornik gentehnike Kevin Folta je tvitovao ove nedelje: Da probamo Beelzebayer. To je trebalo da bude ironično.