Gladnih sve više :Srbija poslala 300 000 tona hrane prijateljskim zemljama

Od januara do aprila ove godine, Srbija je poslala više od 300 000 tona hrane prijateljskim državama.

Kako je saopštila Vlada Srbije testenine, so, ulje, šećer i drugi prehrambeni proizvodi poslati su Zimbabveu, Madagaskaru, Esvatiniju, Uniji Komora, Lesotu, Centralnoafričkoj Republici i Libanu.

„Pomoć u prehrambenim proizvodima, zajedno sa prethodno realizovanim donacijama  vakcine prijateljima u Angoli, Keniji, Ugandi, Zimbabveu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Namibiji, Tunisu, Libanu i Iranu, potvrdjuju suštinsko opredeljenje Srbije da razvija, sveobuhvatne odnose sa državama Afrike i Bliskog istoka na temelju ravnopravnosti, uzajamnog uvažavanja i prijateljske saradnje“, navodi se u tom saopštenju.

Borba  s gladju u svetu suočila se s novim velikim  teškoćama već s izbijanjem pandemije koronavirusa. Iako su neki ugledni savetnici uticajnih predsednika nipodaštavali uticaj ruske ekonomije na svetsku, ispalo je da je  Rusija mnogo više od benzinske pumpe, a  sa Ukrajinom hranilica pola sveta i to onog njegovog siromašnijeg dela.

Broj gladnih u svetu pandemijske 2020.godine je povećan za 118 miliona ljudi na 768 miliona, 2021.godine gladnih je već bilo više od 820 miliona, a Agencija UN za poljoprivredu i hranu (FAO) procenjuje da će rusko-ukrajinski rat taj broj povećati za još 13 do 15 miliona ljudi.

Pandemija je već izazvala prekide u lancima snabdevanja, za čije će ponovno uspostavljanje biti potrebne godine, a rusko-ukrajinski rat i sankcije s njim u vezi izazvali su teške poremećaje u proizvodnji i dostavi i nepodnosljiv rast cena ključnih proizvoda kao što je pšenica i kukuruz (i brašno), jestivo ulje i veštačka djubriva. Rusija i Ukrajina odlučujuće utiču na svetsko tržišta tih proizvoda.

Prema podacima Instituta agrarne ekonomije na koje se poziva list Komersant, Rusija je 2021.godine najviše hranu izvozila u sledeće države : EU – 4,444 milijarde $, Tursku – 4,330 milijardi $, Kinu – 3,527 milijarde, Kazahstan – 2,777 milijarde, Južnu Koreju – 2,482 milijarde, Belorusiju – 1,844 milijardu, Egipat – 1,838 milijardu, Ukrajinu – 884 miliona, Uzbekistan – 812 miliona, Azerbejdzan – 720 miliona.

Ukrajina je, prema istom izvoru, 2021.godine najviše hrane izvezla u sledeće države :Indiju – 1,954 milijardu, Holandiju – 1,767 milijardu, Egipat 1,601 milijardu, Tursku – 1,465 milijardu, Španiju – 1,171 milijardu, Poljsku – 1,073 milijardu, Nemačku – 851 milion, Indoneziju – 761 milion, Italiju – 748 miliona.

Od ruske i ukrajinske hrane zavisi najmanje 50 država, izjavio je Oleg Kobjakov, direktor moskovskog biroa FAO za list Komersant.

On je naveo da od ukrajinske hrane presudno zavise :Dzibuti, Liban, Mauritanija, Tunis, Eritreja, a od ruske :sve države Zakavkazja, Iran, Kamerun, Kongo, Namibija, Senegal, podjednako od ruskih i ukrajinskih isporuka  hrane zavise : Egipat, Izrael, Jemen, Saudijska Arabija, Somalija

Ukrajina zbog ratnih dejstava ove godine neće uspeti da organizuje proizvodnju, a zbog blokade luka ni dostavu onoga što je proizvela iako se alternativa traži u prevozu železnicom i preusmeravanju transporta na baltičke ili bugarske luke.

I to nije sve.

„Prema našim prognozama, 30 do 50 odsto domaćinstva neće moći da obave prolećnu setvu, setvu krompira, pod znakom pitanja je žetva ozimih kultura. Stočna hrana  i veterinarski preparati se isporučuju s prekidima, problem je čak i voda za napojiti domaće životinje. Postoji opasnost od izbijanja epidemija bolesti životinja kao što su ptičji grip, besnilo… „, rekao je Kobjakov.

Rusija je s druge strane suočena sa nezapamćenim trgovinskim sankcijama, njenim brodovima je zabranjen pristup svetskim lukama, a osiguravajuće kuće odbijaju osiguranje tereta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com