Branislav Gulan: Nema tova, izvoza ni para!

Za vreme otvorenih vrata ,,Mitrosa’’, 3. septembra 2016. godine narod je obmanut sa nekoliko činjenica. Dobro je što je fabrika ponovo počela da radi i da otkupljuje tovljenike od seljaka. Kako je rečeno dnevno se preuzima, kolje i prerađuje čak 800 komada! To će pomoći seljacima da prodaju tovljenike jer do sada nisu imali kome, ili je to bilo znatno ispod cene koštanja! Ona pokriva troškove tek ako prelazi 170 dinara po kilogramu žive mere tovljenika… A, toga nije bilo u ovoj godini!

Obmane su sledeće: Odmah je rečeno da je to za izvoz u Rusiju. Narodu nije rečeno da izvoza svinjskog mesa u Rusiju nema, jer nema transporta preko zemalja EU sve dok se svinje vakcinišu protiv bolesti kuge. Pa i kad prestanu da se vakcinišu svinje protiv bolesti kuge, treba da prođe tri godine da bi meso moglo da se prodaje u zemljama EU i da se preko njih transportuje u Rusiju! Dakle, prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede – Uprave za veterinu, vakcinacija prestaje na početku 2017. godine.

Treba da se zna, da tek posle tri godine, dakle 2020. godine, ako ne bude novih problema, svinje i sveže svinjsko meso, moći će da se izvozi u EU i da se preko zemalja EU transportuje u Rusiju. To vreme treba dočekati. Ovako je građanima rečeno da je to uspeh Vlade i objašnjeno nepotuno. Rečeno je tako, diplomatski, da pa da oni shvate da to kreće odmah! To nije tačno. U Rusiju izvoza nema jer se ne može svinjsko meso ni transportovati preko EU (Rumunija je odbila da to odobri u transportu blombiranih kamiona), a transport avionom se ne isplati. Preostaje jedino da se to radi i meso transportuje brodom, prvo do luke Bar (pošto Crna Gora još nije u EU), a zatim brodom u Rusiju. Taj transport traje 47 dana! I to tako sve dok posle prestanka vakcinacije od bolesti kuge ne prođu prođu tri godine. I na kraju: Srbija će moći da uđe u EU, tek kada posle prestanka vakcinacije prođe šest godina!!!

Ministri poljoprivrede Srbije i Bosne i Hercegovine potpisali su sporazum po kome se ukida embargo na izvoz srpske junetine u Bosnu I Hercegovinu. I to je dobro. Međutim, Srbija nema junetine za izvoz. U tovu ima tek 15.000 do 20.000 junadi. To je potrebno za njenu zemlju. Godišnje ilegalnim putevima od toga oko 5.000 junadi ode na Kosovo i u Bosnu i Hercegvoinu, odnosno Republiku Srspku. Godišnja proizvodnja junećeg mesa u Srbiji je u padu, sad se proizvodi do 80.000 tona godišnje, a troši se po stanvoniku tek oko četiri kilograma! Mali broj goveda utiče i na pad izvoza junetine. Recimo, 1990. godine iz Jugoslavije je u svet izvezeno 50.000 tona bebi bifa. Od toga je iz Srbije bilo 30.000 tona. Posle ukidanja sanckija, Jugoslavija, a posle je to ostalo Srbiji, od 1996. godine dobijen je godišnji kontigent za izvoz bebi bifa u EZ od 8.875 tona. Tom izvozu se nikada nismo ni približili. Jer, izvoz je opadao iz godine u godinu, da bi 2015. godine izvezli samo 315 tona. Od toga nam je polovina vraćena, zbog lošeg kvaliteta. Izvoza nije bilo jer nemamo junadi u tovu! Za 10.000 tona bebi bifa potrebno je najmanje 100.000 junadi. A, Srbija ima mesta za njihov smeštaj i tov, jer je u njoj praznih 200.000 kuća. Ali, nema ni junadi ni onih koji će ih toviti! Dakle, nema šta da se izvozi ni u EU, ni u BiH!

I još jedna obmana je izašla na videlo! Poljoprivrednicima se već nekoliko godina obećava novac od 175 miliona evra iz IPARD programa. Novac je tu samo da se popune formulari, govorilo se u predizbornoj kampanji, da će novac stići već u julu! To su bila lažna obećanja jer je bila predizborna aktivnost, za koju neko treba da snosni odgovornost, jer je to velika šteta za poljoprivredu. A, sad je stigla vest iz Brisela da je odbijen zahtev za akreditaciju. Postoje standardi koji moraju da se ispune, a najvažniji se odnosi na obezbeđivanje stručnjaka koji poznaju evropsko zakonodavstvo, a mi ih nemamo! Za IPARD programe treba i da se raspiše konkurs (za koji se do pre nekoliko dana govorilo da će biti raspisan u oktobru 2016. godine), pa ako sve bude u najboljem redu, novac može da stigne tek posle devet meseci! Sad je na videlo izašlo da nema ni novca, ni konkursa ni para! Bar za sada!

Ovo sve važi, dok Vlada Srbije ne pronađe neko drugo istorijsko rešenje uz pomoć svojih prijatelja u EU! To je da sve ovo nevaži! Izvršenje tog obećanja treba da se čeka!