Odakle će se finansirati Moravski koridor?

Moravski koridor, i pre nego što je započet, preti da pomrači medijsku slavu auto-puta, koji se za ministarskog vakta Velje Ilića zvao Južni Jadran, a za mandata Zorane Mihajlović se birokratski zvao Koridor XI dok nije pronašao dušu u tradiciji i imenu „Miloša Velikog“.

Upravo usvojenim Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, odlučeno je da će Republika Srbija „u 2020. godini odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 668 miliona dolara i 9 milijardi i 621,5 miliona evra. Ukupna vrednost, znači, oko 10 milijardi evra.

Od te sume 94.640.000.000 dinara odnosno oko 800.000 evra, odnosi se na zajmove od „stranih investicionih korporacija, fondova i banaka“ namenjene izgradnji 112,32 kilometra Moravskog koridora.

U utorak je ministarka Mihajlović primila gradonačelnike i predsednike opština i okruga koji će, prema navodima na sajtu Vlade Srbije, biti povezani Moravskim koridorom, kao i predstavnike kompanija Bechtel i Enka, izabranih izvođača ovog autoputa.

Ministarka Mihajlović je tom prilikom rekla kako se očekuje da se za dve godine Kruševac poveže sa Koridorom X, za tri godine Kraljevo s autoputem „Miloš Veliki“, a da za četiri godine bude završen čitav auto-put od Pojata do Preljine.

Član uprave kompanije Enka Ozger Inal poručio je da će izvođač, konzorcijum Bechtel Enka, učiniti sve da projekat bude sproveden u dogovorenom budžetu i roku.

Iako je Vlada Srbije usvojila Komercijalni ugovor za gradnju Moravskog koridora, a ranije javljeno da cena radova predstavlja najteži deo pregovora s američkom kompanijom Bechtel, koliki je konačni budžet, o kome govori predstavnik kompanije Enka, još nismo saznali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u sadržajnom razgovoru s Vedranom Rudan o ceni i načinu finansiranja puteva u Hrvatskoj i Srbiji na pitanje „kako je prikupljen novac za puteve, od kredita ili od sopstvenih para“ rekao da se u Srbiji „nešto (gradnje puteva) finansira iz kredita, koji se svi uredno vrate i plate, a Moravski koridor iz budžeta – prvih 150 miliona evra“.

Ranije je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla da će deo viška budžetskih prihoda u iznosu od 16,8 milijardi dinara (ili po današnjem kursu oko 143 miliona evra) biti usmeren u infrastrukturne projekte Moravski koridor i Miloš Veliki.

Tako da za sada iz dokumenata možemo da zaključimo da će Moravski koridor, za početak, koštati oko 800 miliona evra iz kredita i deo od 143 miliona evra iz budžeta.

U razgovoru Vučić – Rudan pominjane su i putarine kao izvor sredstava za izgradnju novih puteva odnosno otplatu kredita uzetih za izgradnju puteva u Hrvatskoj i Srbiji.

Istina je da putarine malo (Hrvatska) ili nimalo (Srbija) igraju ulogu u skupom i važnom poslu izgradnje novih auto-puteva.

Krediti uzeti za gradnju puteva u Srbiji kompletno se otplaćuju iz budžeta.

U Hrvatskoj, posle restrukturiranja kompletnog sektora putne infrastrukture, kamate se plaćaju iz prihoda Hrvatskih autocesta, a glavnice kredita namiruju uzimanjem novih kredita. Odnosno, navodi se u izveštaju Hrvatskih autocesta (HAC), „kako društvo ne može iz vlastitih prihoda osigurati sva potrebna sredstva za otplate glavnice kredita, za izmirenje ovih obaveza mora osigurati nove kredite, odnosno refinansirati postojeće“.

HAC je 31. decembra 2018. godine upravljao sa 985,4 km od ukupno 1.306,53 kilometra auto-puteva u Hrvatskoj.