Arsen Đurić: Zlatibor nije preterano izgrađen

Turistički promet na Zlatiboru za prvih devet meseci ove godine pao je za tek 0,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i, s obzirom na ovogodišnje okolnosti, možemo biti zadovoljni, kaže u razgovoru za Ekonomske vesti Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije Zlatibor.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije ove godine je došlo do pada i ukupnog turističkog prometa i u planinskom turizmu.

“Snega nije bilo apsolutno ni jedan dan dok je trajao raspust, za vreme majskih i uskršnjih praznika bile su one strašne poplave, čitav jul je bio sa kišom. Međutim, avgust je bio izuzetno dobar, popunjenost je bila skoro sto posto”, kaže Đurić i dodaje da je, doduše na niskoj bazi, nastavljen rast broja stranih turista i ove godine je iznosio oko 20 odsto, dok je broj domaćih turista pao.

“S obzirom da nemamo aerodrom, kao najvažniji preduslov za dolazak stranih gostiju, a ni autoput, to je više nego zadovoljavajuće”, kaže Đurić i dodaje da oko polovina stranaca dolazi iz bivših jugoslovenskih republika.

Što se domaćih turista tiče, Arsen Đurić ističe da je na turistički promet, pored nepovoljnih vremenskih prilika, uticala preporuka javnim preduzećima da viškove sredstava usmere u otklanjanje posledica poplava, pa je posebno opao broj seminara i kongresa koji su organizovani na Zlatiboru.

Na pitanje da li je tačno da su hoteli u poslednje vreme bolje popunjeni od privatnog smeštaja zbog mogućnosti plaćanja na rate, Đurić kaže da ima i toga, ali da razlog slabije popunjenosti privatnog smeštaja leži i u činjenici da su kapaciteti u privatnom smeštaju narasli daleko iznad tražnje.

“Privatni smeštaj je doživeo jednu ekspanziju u poslednjih 15 godina, ima mnogo više kapaciteta u ponudi nego što postoji tražnja jer imate preko 20.000 ležajeva u privatnom smeštaju “, kaže Djurić.

On kaže da opština Čajetina ne može da spreči nastavak ekspanzije gradnje na Zlatiboru.

“Ne možete zabraniti onom ko je vlasnik parcele da gradi ako on pronalazi svoj interes. Očigledno postoji interesovanje, postoji tržište čim se toliko gradi. Ta možda malo preterana gradnja ima i svoje pozitivne i negativne strane. S jedne strane zaista ima dosta kapaciteta, onome ko se bavi izdavanjem privatnog smeštaja sigurno je opao i promet i pale su cene izdavanja tog privatnog smeštaja.  A sa druge strane, ti ljudi koji dolaze u svoje privatne apartmane ili kod rođaka, prijatelja, kumova, oni svakako nešto troše u prodavnicama, restoranima. Pored toga i opština svakako ima prihode od poreza na imovinu, od naplaćivanja za komunalno opremanje zemljišta”, ističe direktor Turističke organizacije Zlatibora.

Đurić kategorično odbacuje česte prigovore da je Zlatibor postao previše izgrađen i urban.

“Kad govorimo o Zlatiboru, mi ne uzimamo u obzir da Zlatibor nije samo ovaj ovde deo u centru. Pa to je samo jedna mala tačka Zlatibora. Zlatibor je mnogo širi, problem je što mi svi pričamo da bismo voleli da odemo negde u divljinu, ali ne idemo. I oni gosti koji dolaze ovde i kažu da je baš preterano izgrađeno i malo je previše Zlatibor urban, neće da idu da šetaju do Spomenika, na Oko, na Čigotu nego sede po kafićima u centru. Ako se popenjete na vrh Tornika i pogledate ovamo ka Zlatiboru videćete zaista jednu malu tačkicu urbanog dela, a Zlatibor je mnogo šire od toga“, objašnjava Đurić.

Direktor Turističke organizacije Zlatibor ostaje pri oceni da jedna turistička strategija od pre nekoliko godina nije argumentovala svoju tvrdnju da je Zlatibor uništio pretpostavke za razvoj ekskluzivnog turizma.

“Imao sam polemike sa autorim te strategije, nisam čuo valjane argumente za tu tvrdnju. Ja ne želim da se hvalim, a i nije mi drago što je tako, ali ne postoji u Srbiji turistički centar sa ovako kvalitetnim smeštajnim kapacitetima kakvi su na Zatiboru. U nekim destinacijama sa mnogo dužom turističkom tradicijom ne možete naći 500 kvalitetnih ležajeva” kaže Đurić i podvlači da će 2015. godine na Zlatiboru početi da radi hotel “Tornik” sa pet zvezdica, sa 30.000 kvadrata, 290 soba i 60 apartmana sa preko 700 ležaja i kongresnom salom od 1.000 mesta kakva je Zlatiboru nedostajala.

“To će biti jedini hotel sa pet zvezdica u ovom delu Srbije”, kaže Đurić. Investitor je Pionir iz Subotice. “Biće bolji od Izvora u Arandjelovcu”, tvrdi Đurić i veruje da će taj hotel na Zlatiboru povećati udeo gostiju većih platežnih mogućnosti.

Hoteli “Jugopetrol” i “Zelenkada” već duže vreme ne rade, a na pitanje šta opština i Turističa organizacija mogu da učine da se tu nešto promeni, Đurić kaže: “Pa gotovo ništa. Zelenkada je u nadležnosti države, a Jugopetrol u vlasništvu NIS-a. Mi smo poslali nekoliko dopisa Agenciji za privatizaciju, jer hotel Zelenkada je bio privatizovan, pa je privatizacija poništena. Posle toga je bilo nekoliko javnih oglasa, ali se niko nije javio. Bili smo u nekim kontaktima i sa predstavnicima NIS-a, ali oni još nisu odlučili da li će tu nešto da investiraju ili će da prodaju. Jugopetrol ima ogromnu parcelu od četiri hektara koja se pruža sve do pijace i tu može da se izgradi ogroman hotel što bi bilo u interesu Zlatibora”.

Na primedbu da možda trgovački centar u srcu Zlatibora svojim izgledom ne doprinosi šansama za ekskluzivni turizam, i pitanje mogu li opštinske i turističke službe nešto da učine da se te radnje srede, Đurić kaže: “To je gotovo nemoguće zato što su to privatne parcele i privatni objekti i vlasnici sami ne uviđaju potrebu da tu nešto promene odnosno da to urede. Ali mi planiamo da sledeće godine izmestimo autobusku stanicu iz centra Zlatibora i premestimo je na ulaz u Zlatibor, a na mestu sadašnje autobuske stanice planiramo novi tržni cenar koji će biti uređen kako treba. Nadamo se da će to biti inicijalna kapisla za vlasnike objekata u sadašnjem trgovačkom centru da urede i svoja dvorišta jer onome ko to ne uradi neće niko dolaziti”.

Opština Čajetina se već pohvalila da je uplatila prvu ratu za panoramsku gondolu, i Đurić tvrdi da je studija opavdanosti potvrdila isplativost te investicije. Ko će moći da plati vožnju?

“Karta će koštati 5-6 evra. Po toj studiji neki period otplate ulaganja je 11 godina. Ali pored direktnih ekonomskih efekata od prodaje karata, izgradnja gondole će dati mnogo više nekih indirektnih efekata u smislu promene imidža čitave destinacije, privlačenja nekih novih gostiju, novih investicija, podizanja cene zemljišta na trasi gondole koja vodi od Zlatibora preko Ribnice , Tornika…”, objašnjava Arsen Đurić.

Što se očekivanog povećanja cene zemjišta tiče, Đurić tvrdi da slobodnih parcela, ni državnih ni privatnih, u centru više nema, ali bi od gondole mogli da profitiraju vlasnici zemlje u Ribnici, gde je prva stanica panoramske gondole. Tamo sada ar placa košta oko 2.000 evra.