Novi metod ratovanja: SAD cenom nafte protiv Rusije i Irana

Nakon loših iskustava u Iraku i Avganistanu, administracija SAD sigurno ne želi da započne novi rat pa se sada sa najvećim neprijateljima, Rusijom i Iranom, bori ekonomskim sredstvima, u ova dva slučaja naftom, smatra urednik ekonomske rubrike Gardijana, Leri Eliot.

„Uz pomoć Saudijske Arabije Vašington pokušava da spusti cenu nafte preplavljivanjem ionako slabog tržišta sirovom naftom. S obzirom da su Rusi i Iranci teško zavisni od izvoza nafte pretpostavka je da će na ovaj način oni postati lakši protivnici“, smatra Eliot.

Navodno je Džon Keri, državni sekretar SAD, još u septembru sa saudijskim kraljem Abdulahom postigao dogovor da Saudijska Arabija počne da prodaje sirovu naftu ispod tržišne cene. Takav dogovor bi i objasnio zašto je cena nafte padala u vreme kada je teroristička organizacija Islamska država napredovala u Iraku i Siriji, što bi inače, s obzirom da se radi o velikim proizvođačima nafte, prouzrokovalo rast cene.

Nešto slično, primećuje Leri Eliot, dogodilo se i osamdesetih, kada su Saudijci spustili cenu barela nafte na ispod 10 dolara kako bi uzdrmali režim Sadama Huseina. Ovaj put njihov cilj je da Iran i Rusija prestanu da pružaju podršku Bašaru el Asadu, predsedniku Sirije.

S druge strane zdrav razum postavlja pitanja: Zašto bi Saudijci pristali na pad cene nafte od koje su takođe teško zavisni? Odgovor je, smatraju razni analitičari, to da Saudijska Arabija može da izdrži nisku cenu nafte na duže staze, dok to nije slučaj sa Rusijom ili Iranom. Ukratko – malo će povrediti sebe, ali cilj opravdava sredstva. Ukoliko do cilja uopšte dođu.