Slučaj Tramp : Poslednja reč na Vrhovnom sudu Amerike

Pošto je Šena Belou državna sekretarka američke države Mejn, na inicijativu grupa birača, donela odluku da zabrani bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu učešće na predizborima Republikanske partije za njenog predsedničkog kandidata na američkim predsedničkim izborima novembra 2024.godine, neophodnost da se u nastalim pravnim nedoumicama izjasni Vrhovni sud Amerike postala je očigledna.

I Sud u Koloradu i državna sekretarka u Mejnu pozvali su se na stav 3 XIV amandmana Ustava Amerike i Trampa proglasili nepodobnim da učestvuje u trci za predsednika Amerike zbog uloge koju je imao u napadu na Kongres 6.januara 2021. Taj se napad tretira kao ustanak protiv američke nacije i Ustava.

Taj stav je unet u Ustav 1872.godine, posle građanskog rata, i tada iskorišćen da se povratak na vlast onemogući pristalicama Konfederacije američkih država. Tim stavom se učesnicima ustanka zabranjuje da budu izabrani u Kongres ili na neku državnu funkciju.

Sporni stav je iskorišćen tada kada je u Ustav ubačen i nikad više posle toga.

Na odluku iz Mejna, Trampov tim se već žalio nadležnom sudu u Mejnu, budući da je ta država od značaja za njegov ukupni izborni rezultat.

Medju konsultovanim američkim pravnicima preovladjuje uverenje da će Vrhovni sud Amerike morati da odluči o više otvorenih pravnih pitanja.

Da li se Trampovo držanje 6.januara 2021.godine može smatrati učešćem u ustanku ili pobuni protiv nacije?

Šta je tačno u trenutku svog nastanka imao u vidu sporni stav i kako je u međuvremenu razvijana pravna materija na koju se odnosi?

Da li se taj stav odnosi i na funkciju predsednika?

I najzad, da li o isključenju iz predizborne trke jednog tako popularnog kandidata, kao što je Donald Tramp, mogu da odluče državni funkcioneri poput Šene Belou ili je za to neophodno odluka Kongresa.