Društvo psihologa Srbije : Odlučno protiv skraćivanja časova na 30 minuta

Poslednji je bio čas da se Društvo psihologa Srbije oglasi. Poslednjih je par godina bilo više povoda, ali nije ni malo opravdan ni aktuelni povod – ideja da se časovi u školama skrate na 30 minuta.

Povodom te ideje Društvo psihologa Srbije objavilo je na svom sajtu odlučno protivljenje toj ideji i saopštilo :

“ Društvo psihologa Srbije izražava ozbiljnu zabrinutost i neslaganje sa predlogom da se trajanje nastavnog časa skrati na 30 minuta jer takva mera, iako naizgled praktična, nosi brojne negativne posledice po kvalitet obrazovno – vaspitnog procesa i psihološku dobit učenika.

Problem s predlogom o skraćivanju časova nije samo u tome što nije stručno obrazložen, već i u pogrešnoj slici učenika na kojoj počiva.I deca i odrasli mogu da izgube koncentraciju već posle nekoliko minuta, ali isto tako mogu da ostanu duboko angažovani i satima, ukoliko učestvuju u smislenim, izazovnim i motivišućim aktivnostima.Koncentracija nije fiksni kapacitet učenika, već zavisi od toga j kojoj meri je ono što se dešava na časovima smisleno i angažujući za učenike i od atmosfere u školama.

Učenje je složen kognitivni proces koji zahteva vreme za uvod, obradu, vežbanje i refleksiju.Istraživanja iz oblasti obrazovne psihologije jasno ukazuju da je učenicima potrebno odredjeno vreme da se fokusiraju, povežu novo gradivo s prethodnim znanjem i usvoje ga sa razumevanjem smisla sadržaja.Na časovima od 30 minuta taj proces se svodi na prenošenje informacija, bez vremena za objašnjenja, pitanja, proveru razumevanja i aktivno učešće učenika.

Savremena nastava zasniva se na aktivnom učenju u kojem učenik nije pasivni primalac informacija već aktivni učesnik u procesu učenja.To podrazumeva rešavanje problemskih situacija, diskusiju, istraživački rad, saradnju, postavljanje pitanja, kritičko mišljenje i povezivanje gradova sa realnim životnim situacijama.Ovakvi oblici rada zahtevaju vreme – za uvod u temu, razumevanje problema, razmenu ideja, greške, korekcije i zaključivanje.Istraživanja ukazuju da je aktivnost učenika ključna trajno i funkcionalno znanje.Učenici najbolje uče kad su uključeni, kada imaju priliku da razmišljaju, diskutuju i primene znanje. Skraćivanje časova ograničava sve mogućnosti i vodu ka površnom učenju, pamćenju bez razumevanja i smanjenoj motivaciji i podstiče primenu metoda frontalne nastave.

Skraćivanjem nastave na 30 minuta posebno bi bili pogodjeni učenici sa razvojnim, emocionalnim i drugim teškoćama, kojima je potrebno više strukture, ponavljanja i individualnog pristupa.

Skraćivanjem časova na 30 minuta, smanjuje se mogućnost za vodjenu podršku, dodatna objašnjenja, postavljanje potpitanja i diferencirani rad koji su ključni za rad u zoni narednog razvoja.

Umesto da se učenicima omogući da napreduju korak dalje uz podršku nastavnika i vršnjaka, nastava se svodi na minimum koji favorizuje već razvijene sposobnosti dok se potencijali koji tek treba da se razviju zanemaruju.Time se produbljuju razlike medju učenicima i propušta osnovna razvojna funkcija obrazovanja.

Savremena nastava, uz sve navedeno, naglašava i razvoj socio – emocionalnih kompetencija, kao što su saradnja, komunikacija, samoregulacija i tolerancija na frustracije. Ovi aspekti se razvijaju kroz interakciju, grupni rad i refleksiju za koje u skraćenom vremenskom okviru časa, gotovo da nema prostora.

Sa aspekta mentalnog zdravlja, ubrzavanje nastave i stalni nedostatak vremena mogli bi uticati na porast stresa kako kod učenika, tako i kod nastavnika. Nastavnici bi bili primorani da ubrzano prelaze već preobiman plan nastave i učenja, dok bi učenici mogli izgubiti osećaj sigurnosti i kontinuiteta u radu.To bi dovelo do narušavanja kvaliteta odnosa u učionici, koji je jedan od ključnih zaštitnih faktora za psihološku dobrobit dece.Skraleni časovi dodatno bi povećavali pritisak, dovodili do osećaja preopterećenosti i mogli bi pojačati anksioznost, frustraciju i osećaj neuspeha kod dece i mladih.

Društvo psihologa smatra da svaka promena u organizaciji nastave mora biti zasnovana na stručno utemeljenim analizama, empirijskim podacima i efektima po dugoročni razvoj dece i mladih.Umesto skraćivanja časova potrebno je raditi na prilagođavanju nastavnih sadržaja, jačanju socio – emocionalne podrške u školama, stvaranju uslova za kvalitetno, smisleno i održivo učenje“.