EkonVesti u Španiji : Zadnjice poput breskve šetaju kroz grad
“ Al’ su ove žene jake u kukovima!“, nisam tu pojavu na ulicama Barselone zapazila samo ja.
Prvo sam, grešna mi duša pomislila da su za takvu poplavu pozamašnih zadnjica, u tako poželjnom obliku breskve, zaslužni silikoni.A opet, ne mogu silikoni sve što majčica priroda može.Vidi se ruka…
Onda sam u misaonu igru uključila drugu opciju : da l’ je genetika?
Ali da budeš u Španiji, a da medju osumnjičene ne ubaciš i čuvenu španski šunku, ni to ne ide.
Da me stanovnice Barselone nisu iznenadile svojom obdarenošću “ na dnu ledja“, kako bi rekao Salvador Dali, a koja u Španiji nije retkost nego gotovo pa pravilo, ne bih znala da postoje vrste hrane koje pogoduju takvom razvoju situacije. (Ne čitam uputstva za zadovoljne žene). A medju njima nisu crvena mesa ni šunke od crvenih mesa. Nego treba obezbediti telu višak kalorija iz zdrave hrane kao što su losos, tuna, avokado, paradajz…i onda taj višak pravilnom vežbom usmeriti na pravo mesto odnosno u glutealne ili mišiće zadnjice.Čija je uloga inače anatomski od neprocenjive važnosti.
Saveti se dele i na sajtovima ozbiljnih proizvodjača hrane.
Ali da vam kažem, ne verujem da bi ovaj recept mogao, recimo u Srbiji da proizvede prizor sa ulica Barselone. Sa toliko povrća i ribe, mi bismo pocrkali od gladi pre nego što bi postigli poželjni kalorijski višak, a o njegovom pravilnom usmeravanju vežbom da ne govorim.
Inače, jedna takva zadnjica dočekuje odmah na ulazu posetioce Muzeja Salvadora Dalija, u njegovom rodnom mestu Figuerasu.Kao standard pokupljen sa ulica Katalonije?
