Arktik može da sačeka
Zabrana evropskim kompanijama da pružaju usluge Rusiji u istraživanju teško dostupne nafte na Arktiku ne preti Rusiji direktnim gubicima, a indirektni zavise od plana realizacije pojedinih projekata, rekao je za ruske poslovne novine Vzgljad direktor Centra za istraživanje Arktika Ruske akademije nauka Vladimir Pavlenko.
On je rekao da je neophodna oprema za istraživanja u toku već obezbedjena.“Ima mnogo i domaće opreme.Svi perspektivni projekti su proračunati i osmišljeni, ne treba očekivati neke neprijatnosti. Mi ni u čem ne oskudevamo, pitanje je samo kako to iskoristiti“, rekao je Pavlenko.
On je izrazio sumnju da će kompanije kao što je Shell ili Exxon Mobil izaći iz zajedničkih projekata. “Svi su ugovori zaključeni. Ako prestanu da rade, platiće kaznu u skladu sa ugovorenim obavezama“ , rekao je Pavlenko i napomenuo da se Amerika još nije pridružila tim sankcijama.
Konstantin Simonov , direktor Fonda nacionalne energetske sigurnosti rekao je za Vzgljad da bi obustavljanje istraživanja na Arktiku bilo čak i korisno jer ima važnijih unutarruskih projekata.
„Tu je teško dostupna nafta iz zapadnog i istočnog Sibira- i tamo su potrebne tehnologije, a tamo imamo svoje jednostavnije projekte. Mnogo je nalazišta koja mogu biti pokrenuta, tako da Arktik može ostati kao strateška rezerva“,misli Simonov i dodaje „Zapad iz nekog razloga misli da je Arktik nešto čime se Rusija mora pozabaviti danas inače neće imati nafte kroz 10 godina. To nije tačno, mi imamo dovoljno rezervi.Možemo Arktik da odložimo za 15-20 godina zatvarajući projekte sa Amerikancima. Glavno je da se postave granice Arktiku, kao teritoriji“.
Najnovije evropske sankcije očito su usmerene na ruske prihode od nafte. Dažbine na naftu su ogromni izvor finansiranja ruskog budžeta. Izvoz ruske nafte je tokom prve polovine ove godine smanjen za 5,2 odsto.
