Prvo skoči: Zelena kancelarka u slobodnom padu

Do parlamentarnih izbora u Nemačkoj ima još gotovo četiri meseca, a nemački mediji su baš požurili da promovišu prvu nemačku zelenu kancelarku.

Ankete javnog mnenja su im išle na ruku: vladajuća CDU/CSU zaostajala je za strankom Zeleni za fantastičnih šest procentnih poena, a tek vladajuće socijaldemokrate, da se i ne pominje.

Kako to obično biva, mnogo svetla mnogo otkriva: nije samo zahtev Zelenih da benzin u Nemačkoj poskupi za još 16 centi po litri i tako Nemcima ogadi vožnju automobilom, zaslužan za novoregistrivani pad Zelenih na realnu meru, ali taj je zahtev presudio.

Pre mesec dana, prema anketi koju je agencija Civey uradila za magazin Špigl, Zeleni su mogli da računaju sa podrškom 30 odsto birača, a vladajuća CDU/CSU sa 24 odsto.

Sličan je slučaj zadesio Francusku: Nemci su za zaštitu Zemlje od klimatskih promena, ali ne bi da oni to plate. Tako je u najnovijim anketama 72 odsto Nemaca protiv predloga Zelenih da benzin poskupi za još 16 centi (ili još 10 kako je naknadno objašnjeno), a samo njih 24 odsto bi na novu cenu zarad zelene budućnosti pristalo.

Razmere tog odbijanja odmah su se odrazile na rezultate nove ankete uradjene za Špigl: CDU/CSU ima podršku 29 odsto birača, a Zeleni 22 odsto.

Glavni urednik lista Velt Ulf Pošard, i inače veliki borac za slobodu automobilista, pohvalio  je kandidatkinju Zelenih za sledeću kancelarku zbog iskrenog priznanja da je „zelena klima-politika u stvari klasna politika za imućne“.

„Za one koji dobro i najbolje zaradjuju najnoviji predlozi Zelenih bez sumnje otvaraju lepu perspektivu: autoputevi će biti slobodniji, gužvi u špicu biće manje, inače pretrpana ostrva za odmor postaće ekskluziva“, ocenio je Pošard.

Istina, aktuelna nemačka vlada je, pritisnuta kako rastom rejtinga Zelenih, tako i neobično zelenom odlukom Ustavnog suda, brzom brzinom utvrdila nove, krajnje ambiciozne ciljeve za sniženje emisije CO2, a sad su protiv mera za ostvarenje tih ciljeva.

Na to je protivnike zelenog predloga o povećanju cene benzina u vladinim redovima  podsetila ne samo Analene Berbok nego i šef uglednog Ifo instituta Clement Fust.

On je za ARD rekao da je cena CO2 najvažniji instrument klima-politike, ali da država treba da kompenzuje gubitke, recimo, gradjanima koji putuju zbog posla.

To se sad u Nemačkoj zove uravnoteženje cene mera klima politike i gubitaka koje će zbog njih trpeti gradjani, a radi se prosto o tome ko će troškove klima-politike da plati. I čime.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com