FAZ: Nemačka noćna mora nije postala stvarnost
Za Emanuela Makrona su Nemci navijali više nego sami Francuzi. Njegova pobeda znači da (nemačka) noćna mora nije postala stvarnost. Prenosimo kako Klaus-Diter Frankenberger u Frankfurter algemajne cajtungu komentariše večeras pobedu Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj:
„Noćna mora nije postala stvarnost: jedna desna ekstremistkinja nije se uselila u Jelisejsku palatu. Zapadni svet, Evropa, izbegli su, posle Bregzita i Trampa, da im se desi još jedan politički zemljotres. Uzdasi olakšanja tako su glasni kao novogodišnje petarde jer, većina francuskih birača sledila je glas razuma, a ne propagandu agresivnog antinemačkog nacionalizma. Naslednik Olanda biće socijalno-liberalni Emanuel Makron, koji je liderku Nacionalnog fronta jasno, potpuno potukao.
Predsednički izbori apostrofirani kao istorijski izbor pravca, pri čemu se nije radilo ni o čemu manjem od sudbine Evrope, ispali su kako se, uz svu nesigurnost, i očekivalo. Ipak, izbor je po mnogo čemu jedinstven: Francuskom će prvi put vladati jedan predsednik koji ne pripada ni jednoj od dve tradicionalne partije V Republike. U tom smislu se može govoriti o novom početku računanja vremena.
I 39-godišnji Makron će postati najmladji predsednik u istoriji Francuske. On je za otvorenost, a ne za izolaciju, on traži uspeh sa evropskim partnerima i ne želi da izadje iz EU i evro-zone, kao njegova protivnica sa desnice. U njega polažu nade oni birači koji žele jednu modernu, dinamičnu Francusku, koja će najzad naći izlaz iz identitetske krize, a da se pri tome ne veže za mitove prošlosti.
Znači li poraz Le Penove da je talas populizma koji ide preko mnogih zapadnih država prekinut. To se pretpostavljalo i posle holandskih parlamentarnih izbora kada je zaslepljujući Vilders ostao daleko iza očekivanja. Le Penova je upravo dobila jednu dobru trećinu glasova.
Uostalom: Ako je više miliona francuskih birača za otklon od evropske saradnje, protiv uključenja u svetske ekonomske procese i za ekstenzivnu socijalnu zaštitu; ako ih pokreće velika mržnja prema elitama, to ne može jednostavno da bude gurnuto u stranu. Nevolje, strahovi i brige birača, ako iz njih ne govori sirovi ekstremizam, moraju da budu medju beleškama novog rukovodstva“.
