Jao tebi ako ne radiš, bar na vezi
Privreda zahteva tolerantno okruženje i liberalne uslove za sklapanje poslova, a iznutra je sve drugo samo ne tolerantna tvrdi u ljutitom intervjuu nemačkom Ziddojče cajtungu profesor filozofije ekonomije Volf Diter Enkelman.
Zašto su u gradu, gde je različitost, heterogenost društvena forma, (za razliku od sela gde je to homogenost) gradski centri i ljudi koji se po njima kreću svi nalik jedan drugome?
Zato, kaže Enkelman, što ti ljudi žele i da prave poslove. A tu su izloženi jednom “neverovatnom konfomističkom pritisku koji vodi uniformisanosti”.
“Jedan pojam koji taj konformistički pritisak egzemplarno simbolizuje je Corporate Identity. On treba da definiše identitet firme na koji saradnici treba da se zakunu. I nijedan čovek ne zazire od toga iako Coporate Identity, ako se tačno protumači, znači ropstvo. Kad se govori o Corporate Identity homogenost se podrazumeva. Od unutrašnjosti firme do govora postoji u privredi enormni konformistički pritisak”, kaže Enkelman.
A na pitanje zašto ga to toliko ljuti, on kaže: “Zato što je netolerantno. Jer taj konformistički pritisak deluje homogenizirajuće. Uzmimo na primer pojam rada. Danas svako radi. Sem onih koji ne mogu da dobiju posao ili onih koji ne moraju da rade jer su stari ili bogati. Te grupe prave probleme društvu jer ne zna šta bi počelo sa njima. Van toga radi sve: šef, službenik , čak i kapital investitora. Pojam rada inficirao je sve: priča se o radu na tuzi, o radu na vezi. Teško tebi ako ne radiš. Onda si izopšten. Sve što postoji definiše se preko rada. Bez rada, a to znači i bez kupovne moći, više ne ide – i ljudi koji ne učestvuju u kapitalističkoj konkurenciji suočeni su sa ogoljenom netolerancijom”, kaže Enkelman.
