Muke s Pamelom!

Nije američka glumica Pamela Anderson prva postavila pitanje ogromnih donacija „na klik“ za obnovu pariske katedrale Notr Dam, ali su za njeno pitanje čuli svi – iz otprilike istog razloga iz koga parajlije pare za širom sveta poznatu crkvu daju iz prve, a za bedne i nesrećne neće.

Svoje nezadovoljstvo akcijom, u kojoj su se svi utrkivali da pomognu onima koji verovatno sebi mogu da pomognu sami – bogata Katolička crkva i bogata država Francuska – Andersonova je finalizirala protestnim napuštanje humanitarne aukcije fudbalskog kluba Olimpik iz Marseja, na kojoj je trebalo da bude sakupljan novac za napuštenu decu, a koja je iskorišćena i da, baš zgodno, glavni akcionar kluba Frank McCourt donira 100.000 evra za Notr Dam, kupovinom gitare Brusa Springstina.

Vrlo brzo glumica i fudbalski klub su razmenili ljutite reči putem Interneta.

„Sigurno da su tih 100.000 evra potrebniji deci Marseja nego toj katedrali, koja je već dobila više od milijardu evra donacija nekoliko milijardera”, napisala je glumica na društvenim mrežama.

Klub joj je odgovorio vrlo opširno i oštro: kupovinom majica NBA i ličnih predmeta takvih sportista kao što je Tom Bredli, Luis Hamilton, Antoan Grizman, 330 osoba je za decu Marseja doniralo 439.760 evra, medju kojima nije bio nijedan evro gospodje Anderson!

Gitara Brusa Springstina naknadno je uvrštena u aukciju i namenjena Notr Damu, tvrdi klub.

Francuski predsednik Emanuel Makron bez sumnje je pozivom na prikupljanje donacija za francusku religioznu, istorijsku i turističku svetinju Notr Dam hteo da mobiliše naciju u pozitivnom pravcu, a svakako suprotnom od onog u kom su je, protiv njegove vlasti, mobilisali žuti prsluci. A nije na odmet ni mobilizacija Evrope oko francuskog simbola, pa i sveta, zašto da ne.

Izgleda da je bar u Francuskoj samo dolio ulje na vatru narodnog nezadovoljstva zbog nejednakosti u raspodeli nacionalno bogatstva i niskih dohodak francuskih domaćinstava.

Francuskog predsednika bije glas da je predsednik bogatih i baš su se najbogatiji, ko će kome ako ne svoj svome, promptno i galantno odazvali njegovom pozivu.

„Na klik: 200 miliona, 100 miliona. To samo svedoči o nejednakosti o kojom mi stalno govorimo”, rekao je šef najvećeg francuskog sindikata CGT Filip Matinez i dodao kako se sad vidi koliko je istina to što vlast tvrdi da za socijalne potrebe nema para.

Neki aktivisti i, tvrdi AFP, levičari su opomenuli bogate da bi tako široke ruke trebalo da budu i kad daju za siromašne ili zaštitu od klimatskih promena i rezimirano zaključili da se to neće desiti. Drugi su eksplicitno ustvrdili da su siromašnim te pare potrebnije nego crkvi.

Francuskim milijarderima Pinou i Arnou prigovoreno je i da se utrkuju donacijama zbog debelih poreskih olakšica koje zakon predvidja za donatore, pa je Pino razočaran zbog takve reakcije na dobra dela, objavio da će se olakšica odreći.

Francusku raspravu o bogatima i siromašnima preneli su i američki mediji. Zanimljivo da tamošnji čitaoci, sudeći po Internet komentarima, ne dele mišljenje Francuza, da bi bilo bolje da su najbogatiji donirali najsiromašnije. Gotovo listom, Amerikanci su u svojim komentarima protiv direktnog transfera bogatstva od bogatih ka siromašnima. Obnova katedrale Notr Dam rezonuju oni trajaće desetak godina i za to vreme, i zahvaljujući donacijama, biće zaposleno mnogo siromašnih.

U ovim raspravama nije pomenut francuski intervencionizam i nije postavljeno pitanje koliko su donacija Francuzi skupili za izbeglice Libijce čiju su zemlju razorili i da li su se molili za sirijsku Palmiru dok je stradala od ruke Islamske države.