Nemačka strepi od Rusije : I vlast i opozicija za vraćanje obaveznog vojnog roka!

Opoziciona Hrišćansko – demokratska unija konzervativnog lidera Fridriha Merca (68) skrenula je još malo udesno i za ključni zahtev svog upravo okončanog kongresa istakla postepeno ponovno uvodjenja obaveznog služenja vojnog roka.

Ključni razlog stranci,čiji šef je na tu funkciju reizabran sa 90% odsto glasova učesnika kongresa, navodna je autoritarna pretnja sa Istoka,odnosno iz Rusije!

Hrišćansko – demokratska unija ,kojoj ankete javnog mnenja stavljaju u izgled relativnu pobedu na parlamentarnim izborima ukoliko bi bili održani sada, u svom je programu zabeležila :
“ Mi ćemo postepeno stavljati van snage ukidanje obaveznog služenja vojnog roka i prevesti ga u jednogodišnje služenje“, preneo je ARD.

Predlogu su brže – bolje u susret izašli i ključni političari vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke, pa i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

On je rekao da će još tokom ovog kvartala staviti na diskusiju predlog o vojnoj obavezi.

Kako je preneo ARD, Pistorijus nije želeo da iznese detalje svog predloga pre nego što sa njime upozna koalicione partnere.

U Nemačkoj je svaki oblik obaveznog služenja vojnog roka ,dakle čak i civilno služenje,ukinut zakonom od 1.jula 2011.godine jer,po mišljenju tadašnje nemačke vlade, predstavlja „značajan upad u osnovna prava“ i trebalo bi ga uvek testirati na neophodnost i srazmernost.

Uvedeno je dobrovoljno služenje vojnog roka od 6 do 23 meseca, u kontingentu od 15 000 muškaraca i žena.

Iako je obavezno služenje vojnog roka ukinuto zakonom, ostao je netaknut član 12a Ustava Nemačke prema kome je svaki nemački državljanin „od navršene 18 godine života obavezan da služi u oružanim snagama, snagama za zaštitu granice ili u civilnim odbrambenim snagama „.

Na sajtu nemačke vlade je svojevremeno objašnjeno da je taj član Ustava ostao jer se ukidanje obaveznog služenja vojnog roka odnosi samo na mirnodopska vremena,dok se u slučaju tenzija ili napada na zemlju ta obaveza opet aktivira.

Sem ustavnog člana koji nemačke državljane obavezuje na suženje vojnog roka u slučaju odbrambene potrebe, ostao je i član koji nemačkim državljanima daje za pravo da podnesu zahtev da ,zbog prigovora savesti, budu oslobođeni obaveze vojne službe sa oružjem.

E pa broj Nemaca, koji je takav zahtev podneo , 2022.godine se u odnosu na 2021.godunu povećao pet puta.Broj onih koji nikad nisu bili u vojsci ,a podneli su za svaki slučaj zahtev da se zbog prigovora savesti oslobode obaveze nošenja oružja i odlaska u rat povećan je za više od 25 puta.

Ili: takav zahtev je 2022.godine podnelo 209 državljana Nemačke i to 176 aktivnih,dakle profesionalnih, vojnika, 10 rezervista i samo 23 osobe koje nisu služile vojni rok.

Očito pod uticajem rata u Ukrajini, 2022.godine je zahtev za oslobodjenje od učešća u ratu podnelo : 593 osobe koje nikad nisu služile vojni rok, 266 rezervista i 223 profesionalna vojnika, informisalo je Ministarstvo odbrane Nemački javni servis ARD.

Ovakvi se zahtevi, potvrdjeno je nemačkim medijima na nadležnom mestu, i inače rešavaju nekoliko meseci, ali je Nemačko pacifističko društvo predlagalo da se pojednostavi i ubrza rešavanje takvih zahteva ako ih podnesu profesionalni vojnici koji se,u medjuvemenu, predomisle i shvate da ne žele da pucaju na ljude, jer su mnogi u profesionalnu vojnu službu dospeli s nerealnim predstavama o tom poslu.

Istraživanje koje je početkom 2023.godine za DPA uradio institut za istraživanje javnog mnenja YouGov pokazalo je da bi se u pretpostavljenom slučaju da neko napadne Nemačku kao što je Rusija napala Ukrajinu dobrovoljno da brani zemlju javilo 5 odsto anketiranih, a njih 6 odsto očekuje da bi bilo mobilisano.

Čak 24 odsto anketiranih gledalo bi da napusti zemlju što je pre moguće, a njih 33 odsto bi pokušalo da živi kao dotad.