Rat valuta

Na liniji fronta: Evropa, Danska, Kanada, Švajcarska, Peru i Indija. Centralne banke ovih zemalja preduzele su neviđene i dramatične akcije za labavljenje monetarne politike i slabljenje njihovih valuta u prethodnih nekoliko dana, piše američki internet portal CNBC.

Centralne banke mogu reći da pojačavaju borbu protiv zabrinjavajuće niske inflacije, koju pogoršava dramatični pad cena nafte. Ali neposredni, a možda najefikasniji, uticaj na labavljenje monetarne politike se oseća na deviznom tržištu.

„Mi smo u ratu valuta“, rekao je izvršni direktor Goldman Saksa Geri Kon na panel diskusiji na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. „Preovladava stav da je najlakši način da se pokrene privredni rast – slabljenje valute“.

„Rat valutom“ je izraz koji je skovao bivši brazilski ministar finansija Guido Mantega 2010. godine kako bi se požalio na centralne bankame razvijenih tržišta, kao što su američke Federalne rezerve, koje slabe svoje valute kroz politiku kavntitativnih olakšica.

U ekonomiji to se naziva „konkurentna devalvacija“, kada zemlje namerno pokušavaju da oslabe svoje valute kako bi povećale izvoz i pospešile rast. Ratovi valutama su definisali politike posle ekonomske krize, kada zemlje i centralne banke traže ekonomski rast koji je bio slab i razočaravajući.

Na primer, Mario Dragi je u četvrtak poveo Evropsku centralnu banku u potpuno neobeležene vode, najavivši da će ECB kupiti državne obveznice u vrednosti od 1,3 biliona dolara.

Dragi je objasnio razloge takve odluke na konferenciji za medije u Frankfurtu. „Naš cilj je postizanje inflacije blizu, ali ne preko, dva odsto“.

On je rekao da slabljenje evra nije cilj ove politike.

Međutim, neposredna reakcija trgovaca je da prodaju evre, a ta prodaja evra se zahuktala u toku dana – evro je pao na jedanestogodišnji minimum u odnosu na američki dolar, razbivši prag od 1,14 dolara.

Iako ECB ne priznaje da je slabljenje evra željeni efekat, to je svakako koristan i brz način da se stimuliše rast konkurentnijim izvozom.

„Zaključak, iskreno sumnjam da ECB veruje da će ovaj potez ohrabriti banke da daju kredite, verovatnije je da je cilj slabljenje evra“, napisao je Piter Bukvar iz konsultantske firme „The Lindsey Group“.

Neke centralne banke su eksplicitno rekle da žele da oslabe svoje valute kako bi se zaštitile od jačih, uoči ECB-ovog poteza i slabijeg evra.

Danska centralna banka je u četvrtak snizila kamatnu stopu sa -0,2 na -0,35, što je drugo snižavanje u poslednjih nedelju dana. Danska kruna je vezana uz evro, i cilj snižavanja kamatne stope je da se spreči rast krune nakon odluke ECB-a.

Švajcarska je, takođe, predvidela pad evra i preduzela je šokantan potez ukidajući fiksirani kurs švajcarskog franka u odnosu na evro.

„Napuštanje fiksong kursa je sigurno jeftinija varijanta od njenog branjenja, jer, kao što se čini, evro će nastaviti da pada“, rekao je Mark Čendler analitičar američke banke „Brown Brothers Harriman“.

Kanada je ove nedelje, prvi put od 2010. godine, snizila kamatnu stopu, navodeći da oštar pad cena nafte izuzetno negativno utiče na kanadsku ekonomiju.

To je praćeno sličnim iznenadnim potezima Indije i Perua.

Pitanje koje sada investitori postavljaju je: Kako će se sada sve ovo završiti?

Za sada, investitori su oduševljeni merama. Labave monetarne politike, niske kamatne stope, slabe valute, jeftin novac – tu su svi sastojci za dobitke na akcijama i obveznicama, ili kako je Kit Džukes, analitičar Sosijete Ženeral banke, opisao potez ECB-a „Čista radost“.

Međutim pitanje je, kako će se sve završiti?

Za vreme 1930-ih, kada su se zemlje okrenule konkurentnoj devalvaciji, stvari su pošle neželjenim tokom. Pogoršala se Velika depresija, povećale su se trgovinske barijere i tenzije, porasla poslovna neizvesnost i na kraju je smanjen rast.

„Ovaj rat valutama ne može izaći na dobro“, rekao je Art Kašin direktor UBS banke.

A, kako će se stvari završiti ovog puta, ostaje da se vidi, kao što je jedan trgovac rekao „ova knjiga još uvek nije napisana“.