Treba li Srbija da uvede ograničenja na uvoz mleka?

Oko mleka je i u Srbiji gužva velika i njenim se uzročnikom smatraju carine koje su SAD uvele na uvoz sireva i putera iz Evropske unije, pa sad viškovi mleka pritiskaju evropsko tržište, koje je važno izvozno tržište za mlekarsku industriju Srbije.

Mlekari su tokom prošle nedelje organizovali protestne blokade i pristupanje mleka širom Srbije zahtevajući od vlade da problem viškova mleka i pada njegove otkupne cene, ili čak odustajanja od otkupa, reši.

Medju rešenjima koje predlažu sami mlekari, najčešće je ograničavanje uvoza, kako se najčešće tvrdi, nekvalitetne mlekarske produkcije.I uvodjenje prelevmana na uvoz radi zaštite domaće proizvodnje.

Što se kvaliteta tiče, zakon bi trebalo da se primenjuje i na granici i na policama, recimo preciznim i vidljivim obeležavanjem porekla i bitnih karakteristika proizvoda, kako se to radi drugde, a kako se zbilja ne radi kod nas.

Da li bi se mlekarima u Srbiji isplatio rizik da inostrane vlade, na mere ograničavanja uvoza Vlade Srbije, odgovore recipročnim merama ograničavanja uvoza iz Srbije, može se zaključiti iz podataka koji slede.

Tokom 2025.godine Srbija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više izvezla nego što je uvezla mlečnih proizvoda i ptičjih jaja.Dok je u toj razmeni 2024.godine imala deficit od 15,2 miliona evra, tokom 2025.godine je ostvarila suficit od 15,4 miliona evra.

Naime, izvoz tih proizvoda porastao je za 9,3 odsto ( sa 207,2 miliona evra na 226,5 miliona evra) dok je uvoz smanjen za 5,1 odsto ( sa 222,4 miliona evra na 211,1 miliona evra).

Srbija suficit u razmeni sa svetom ima i kad se radi o povrću i voću kao i žitaricama i proizvodima od žitarica, mada je taj suficit u 2025.godini značajno smanjen – kod voća i povrća zahvaljujući dvocifrenoj stopi rasta uvoza, a kod žita i proizvoda od žita zahvaljujući dvocifrenoj stopi pada izvoza.

Imali smo,recimo, značajan uvoz bostana.Najeli smo se jeftine lubenice, a kvalitetu se nije imalo šta zameriti.

Izvoz žita i proizvoda od žita iz Srbije smanjen je tokom 2025.godine za 20,1 odsto sa 1025,9 miliona evra u 2024.godini na 818,9 miliona evra u 2025.godini.Uz rast uvoza od samo 1,8%, suficit u razmeni tih proizvoda sa svetom pao je sa 700,3 miliona evra u 2024.godini na 487 miliona evra u 2025.godini

( Inače, zalihe pšenice u svetu su na istorijski rekordnom nivou, izveštava Organizacija UN za hranu i poljoprivredu).

Uvoz povrća i voća tokom 2025.godine porastao je za 25 odsto, sa 727 miliona evra na 909 miliona evra .Uz rast izvoza od 6,6%, suficit Srbije u razmeni ove robe sa svetom smanjen je sa 346,1 milion evra u 2024.godini na 234,4 miliona evra u 2025.godini.

E, što se mesa i prerađevina od mesa tiče, Srbija uvozi više nego što izvozi, ali je deficit znatno smanjen, sa 222,6 miliona evra u 2024. na 167,3 miliona evra u 2025, zahvaljujući značajnom povećanju izvoza i značajnim padom uvoza u 2025.godini.

Izvoz mesa i prerađevina od mesa povećan je za 21,3%, dok je uvoz smanjen za 11 odsto.

Dakle, poželjno je dobro razmotriti sva predložena rešenja : može biti da bi mere za povećanje domaće potrošnje bile prikladnije našoj spoljnotrgovinskoj dijagnozi.

Ukupno uzev, Srbija u svet izvozi više hrane i živih životinja nego što uvozi.Istina, taj je suficit tokom 2025.godine prepolovljen sa 656,3 miliona evra na 332,5 miliona evra.Glavne razloge smo naveli napred.

Hrane i živih životinja izvezeno je za 3483,4 miliona evra (-1,4%), a uvezeno za 3150,8 miliona evra (+9,5%).

Najviše je procentualno pao izvoz šećera i proizvoda od šećera i meda (-27,4%) i žitarica i proizvoda od žitarica (-20,2%).

Najviše je procentualno porastao uvoz povrća i voća (+ 25% ) i kafe,čaja,kakaoa, začina (20,8%).

Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije usvojio je prošle nedelje zaključke i Vladi Srbije predložio sledeća rešenja za aktuelno nezadovoljstvo poljoprivrednika :

Da se problem mleka u otkupu reši tokom naredna tri meseca tako što bi 10 do 15 odsto mleka za otkup bilo preradjeno u mleko u prahu,a država bi to dotirala sa po 1,5 evra po kilogramu, na bazi skladištenja.

Da se u važećem pravilniku ukine limit od 20 junica prvotelki i da se sve prvotelke isplate subvencije.

Da se poljoprivrednicima isplati po 18 000 dinara po ha pre setve.