Zašto Evropljanima smeta Južni, a ne smeta Severni tok?

Zašto je EU ocenila da je Severni tok manje politički rizičan od Južnog toka koji je zaustavila, za ruski poslovni list Vzgljad odgovara Aleksej Grivač, zamenik direktora Fonda nacionalne enregetske bezbednosti Rusije.

Prvo, kaže on, radi se o direktnoj gasnoj vezi za dostavljanje gasa Evropi. „Tu nema Bugarske u koju mogu doleteti tri senatora iz SAD i prisiliti je da izadje iz sporazuma o gradnji gasovoda“, kaže Grivač.

Drugo, gasovod ide preko Nemačke, a Nemačka je ozbiljan igrač, taj je gasovod od koristi njenoj ekonomiji, kao i ekonomijama drugih jakih članica EU. Nemačka je, kaže Grivač, i sad glavna tačka ulaska ruskog gasa u Evropu, a sa Severnim tokom 2 ona će dobiti sve ekonomske i političke pogodnosti uključujući tu i pare, i radna mesta i jačanje njene uloge na energstekom tržištu.

Treće i najvažnije, potiskujući Južni tok i otežavajući Turski tok, najjače države Evrope onemogućavaju slabije (Bugarsku, Grčku, Srbiju) da postanu same kovači svoje sreće, kaže Aleksej Grivač. One će ostati bez investicija u infrastrukturu, bez tranzitnih plaćanja, njihov regionalni značaj u gasnom sektoru neće ojačati jer najjačima ne odgovara da one svoju ekonomsku nezavisnost povećaju.

I na kraju, Evropljani su reanimirali projekat Severni tok 2 jer ne žele da budu zavisni od snabdevanja gasom kroz Tursku. „Oni ne bi hteli da Turska ojača. Najzad, Brisel može da ima svoje mišljenje, tačnije, ne sasvim svoje, ali objektivna realnost je takva da je preko Severnog toka teško dopremiti gas do Grčke ili Bugarske. Zato je neophodno povećati kapacitete kroz Tursku“, kaže Aleksej Grivač zamenik direktora Fonda nacionalne energetske bezbednosti Ruske Federacije.