Doktori protiv korupcije : Predsedniče liste čekanja ukidaju se izmenom koruptivnih sistemskih zakona

Liste čekanja na operaciju kuka i kolena neće biti eliminisane do kraja 2026.godine, priznao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar, u javnoj razmeni uvažavanja s predsednikom, sve nas je obavestio da problem lista čekanja može biti rešen samo uz predsedničku pomoć.Dakle, sistemskih rešenja ne treba očekivati.

Nevladina organizacija “ Doktori protiv korupcije“ danas je ponovo predsedniku države uputila pismo u kome tvrdi da Ministarstvo zdravlja uporno odbija da prepozna i otkloni ključni uzrok dugačkih lista čekanja na dijagnostiku i/ili terapiju u državnom zdravstvenom sistemu.

Doktori protiv korupcije, pozivaju predsednika da svoj uticaj iskoristi da se promene sistemski zakoni i gradjanima omogući da slobodno, a o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, biraju izmedju lekara u državnom i privatnom sektoru.

U najnovijem pismu, koje potpisuje koordinator nevladine organizacije Draško Karadjinović, Doktori protiv korupcije pišu:

“ Činjenice o zdravstvenom sistemu ukazuju da za postojanje lista čekanja nema objektivnih razloga.

Ovogodišnji budžet Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja je 637 milijardi dinara ili 5,5 milijardi evra. Gradjani dodatno plaćaju iz džepa blizu 2,5 milijardi evra za usluge u privatnom sektoru, pa je ukupna potrošnja za zdravstvo blizu 11% BDPa što je iznad potrošnje u drugim postsocijalističkim državama.

Srbija na 100 000 stanovnika ima ukupno veći broj lekara od proseka EU. Slično je i sa ukupnim fondom bolničkih kreveta. U državnom zdravstvu ima preko 300 ustanova, a u privatnom, i to samo u četiri najveća grada ( Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) više od 100 zdravstvenih ustanova. Osim u zdravstvenim ustanovama, gradjani se leče i u više hiljada lekarskih, stomatoloških ordinacija i apoteka.

Zaključak : postojanje lista čekanja nije posledica deficita kadrovskih i infrastrukturnih kapaciteta već anahrone monopolske i koruptivne sistemske zdravstvene regulative usvojene 2005.godine. Sistemski zakoni su legalizovali konflikt interesa kroz mogućnost da lekari iz državnog zdravstva obavljaju dopunski rad u privatnom sektoru.

Posledice sedenja na dve stolice su bile trenutne : dopunski privatni rad smanjio je produktivnost državnog sistema i stvorio veštačke liste čekanja što osiguranika Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja gura u privatni sektor gde ponovo plaćaju uslugu uprkos već plaćenom zdravstvenom doprinosu od 10,3 odsto.

To dovodi do zdravstvene diskriminacije velikog broja pacijenata slabijeg imovinskog stanja sa teškim posledicama po život i zdravlje.

Legalizacija konflikta interesa, urušavajući etičke norme, stvorila je uslove za institucionalnu korupciju : od trgovine zaposlenih u beogradskoj Hitnoj pomoći sa pogrebnicima do komercijalnog preskakanja lista čekanja u Institutu za onkologiju Vojvodine, što je pravdano time da se radi o dobrom izvoznom poslu.

Pokušaj ukidanja spornih odredbi u Skupštini Srbije bio je neuspešan jer su komercijalni, parcijalni i stranački interesi porazili javni interes“.