Građani Srbije probudite se: Zdravlje plaćate duplo!
Gradjani Srbije nisu sasvim svesni da direktno iz svoga džepa za svoje zdravlje izdvajaju više nego gradjani ijedne druge evropske zemlje.
Studija o stanju zdravlja u Evropi, koju su uradili OECD i Evropska komisija, pokazuje da Srbija za zdravstvo izdvaja 10,3 odsto svog BDP-a u čemu privatna izdvajanja za zdravstvo (uključujući i investicije) čine visokih 3,9 procentnih poena.T
Tko visok udeo privatnih izdvajanja za zdravstvo ima još samo Bugarska, ali budžetsko finansiranje zdravstva je mnogo niže nego u Srbiji – 6,4 odsto BDP-a prema 4,4 odsto u Bugarskoj.
O čemu se tu radi?
„Kao dan je jasno o čemu“, kaže za Ekonomske „esti poznati lekar, vlasnik jedne privatne klinike.
„Gradjani Srbije zdravstvenu zaštitu plaćaju duplo – jednom u vidu doprinosa za zdravstvo, drugi put kad god se za neku uslugu obrate u privatnu kliniku. Oni to ne rade zato što im je do luksuza nego zato što u javnoj zdravstvenoj mreži na adekvatan način ne mogu da reše ni najosnovnije stvari, a o onim složenijim da i ne govorimo“, kaže za Ekonomske Vesti poznati lekar.
Na pitanje, zar privatne klinike i ordinacije ne mogu da sklope ugovor sa državom, pa da gradjani mogu od države da naplate kad god su prinudjeni da se privatnoj klinici obrate, recimo, za magnetnu rezonancu ili neku drugu zdravstvenu uslugu koju u državnom zdravstvenom sektoru ne mogu da dočekaju, sagovornik Ekonomskih Vesti kaže da takva mogućnost postoji za uklanjanje katarakte.
„Ali za kataraktu nam odobravaju 320 evra po operaciji iako ona u celom regionu košta 600 evra, a kad takav ugovor sa RZZO sklopimo, obavezni smo da ugradjujemo sočiva uvezena iz Indije. Kad takav ugovor imamo, nije dozvoljeno da ugradjujemo druga, kvalitetnija sočiva i naplatimo razliku u ceni“, tako tvrdi sagovornik Ekonomskih Vesti.
On smatra da situacija duplog plaćanja za jednu te istu uslugu može da se promeni samo ako gradjani postanu tog plaćanja istinski svesni.
„Dok ne shvate i ne odbiju to da rade, nema promene“, kaže sagovornik Ekonomskih Vesti.
Samo sedam država Evrope (uključujući Švajarsku, Norvešku i Tursku) izdvaja za zdravstvo višu stopu svog BDP-a od Srbije. Udeo zdravstva u BDP-u Srbije veći je i od proseka Evropske unije.
Najviše u Evropi za zdravlje izdvajaju Nemačka i Švedska (po 11,1 odsto), a tu je negde i Švajcarska (11,05 odsto). Na privatno finansiranje zdravtsva u ove dve zemlje odnosi se 1,7 odnosno 1,8 procentnih poena. U okviru ukupne stope najveće učešće privatnog finansiranja je u Srbiji i Bugarskoj (3,9 procentnih poena od ukupno 10,3 odnosno 8,3 odsto).
Prosečno se u EU za zdravstvo izdvaja 9,9 odsto BDP-a od čega na privatno finasiranje otpada prosečno 2,1 odsto.
