Da li je Kina pokrenula valutni rat?

Devalvacija kineskog juana sredinom avgusta izazvala je talas sličnih poteza i u drugim zemljama. Da li je ovo novi valutni rat, ili je svaki slučaj specifičan?

Tri dana zaredom, tokom prošle nedelje, Narodna banka Kine devalvirala je sopstvenu valutu, ukupno kineski juan oslabio je za 4,4 odsto. Cilj je bio da se oživi izvoz, ali je izazvan domino efekat panike na tržištima kapitala širom sveta.

Kao rezultat toga, nekoliko zemalja oborilo je vrednost sopstvenih valuta kako bi održali korak sa Pekingom i podržali sopstveni izvoz, drugi su žrtve pada cena nafte, dok se u manje zemlje kriza prelila iz njihovih velikih suseda, piše RT.

tengi

Najgore je prošao kazaški tengi koji je u četvrtak pao za 23 odsto nakon što je predsednik Nursultan Nazarbajev odlučio da dozvoli slobodno plivajući kurs. Vlada najvećeg centralno-azijskog izvoznika sirovina pokušava da se uhvati u koštac sa padom cena energenata, kao i sa ekonomskim poteškoćama Kine i Rusije – svoja dva najvažnija partnera.

Vijetnam je po treći put ove godine oborio cenu svoje valute, dong, za po jedan odsto, što je još jedan znak da su azijske valute pod velikim pritiskom.

„Dong će imati dosta prostora da se izbori sa negativnim uticajima iz međunarodnih i domaćih tržišta, ne samo do kraja godine, nego i u prvim mesecima 2016.“, navodi se u saopštenju Narodne banke Vijetnama.

Malezijski ringit je na 17-godišnji minimumu, a devizne rezerve su po prvi put u poslednjih pet godina pale ispod 100 milijardi dolara.

lira

Turska lira je jedna od najgorih valuta ove godine. Ona je izgubila pet odsto svoje vrednost kada je devalvirao kineski juan, a više od 25 odsto u poslednjih godinu dana.

Turska vladajuća Partija pravde i razvoja pobedila je na nedavno održanim izborima, ali po prvi put od 2002. godine ne može samostalno da formira vladu, što takođe negativno utiče na liru.

Saudijska Arabija je potrošila 65 milijardi dolara iz svojih deviznih rezervi od kako su cene nafte počele da padaju. Međutim, preostale 672 milijarde su sasvim dovoljne da se održi stabilnost rijala.

Među drugim mogućim žrtvama trenutne situacije na svetskim tržištima su i: kirgistanski som, tadžikistanski somoni i turkmenistanski manat. Sve ove centralno-azijske zemlje imaju bliske ekonomske odnose sa Rusijom i Kinom.

Jermenija je, takođe, pogođena padom ruske rublje. Njena nacionalna valuta dram izgubila je 15 odsto svoje vrednosti u poslednjih 12 meseci. I to nije kraj, beloruska rublja je pala za 27 odsto u poslednjih godinu dana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com