Dojče bank: Hoće li američka štamparija novca odvesti svet u recesiju

Otkako je predsednik Bundestaga i bivši nemački ministar finansija Volfgang Šojble objavio svoj upozoravajući tekst u Fajnenšl tajmsu, ogromna rasprava o rizicima inflacije ponovo se rasplamsala u Nemačkoj.

Šojble je, naime, rizik od inflacije a zbog delovanja centralnih banaka, pre svega Feda, ocenio kao visok i pozvao da se kurs menja „bolje danas nego sutra“.

Jedni ekonomisti su Šojbleovo gledanje ocenili kao prevazidjeno, drugi su ga podržali uz podsećanje da je bio najbolji nemački ministar finansija u poslednjih 40 godina i bio i ostao ubedjeni Evropejac.

U toj su se raspravi čula i zanimljiva gledišta o prevazidjenosti Maastrihtskih kriterijuma o zaduženosti i deficitu, ali i tvrdnje ovog tipa: „Delom još na univerzitetima podučavana i dugo vremena od strane Bundesbanke i drugih centralnih banaka proturana povezanost izmedju količine novca i inflacije očito više ne važi“ (Bert Rirup, Handelsblatt).

Primećeno je da rizik možda i postoji u SAD ali ne i u Evropi, a u svakom slučaju je prevladalo mišljenje poput ovog iz komentara Handelsblata: „Prelomni trenuci u ekonomskim tokovima jedva da se daju tačno odrediti, što stvar i čini tako opasnom. Ukoliko se prekasno pritisne kočnica fiskalne i monetarne politike, cene će izmaći kontroli, a naprotiv, ako se sa merama štednje i povećanjem kamatnih stopa požuri, rizikuje se ponovna recesija. Zato se oprez preporučuje – u oba pravca“.

Gotovo svi su se složili i oko izvora rizika: ogromni fiskalni podsticaji u SAD, smetnje u globalnim lancima snabdevanja, uključujući tu i trgovinskim preprekama i demografskim promenama smanjeni priliv jeftine radne snage, pre svega iz Azije, koja je dosad blokirala rast plata i cena u razvijenim industrijskim zemljama. Pri čemu je trenutna situacija na tržištu rada evro-zone drugačija nego u SAD i ne pogoduje inflacionom rastu plata!

Bilo ih je koji su podržali Šojblea i pre nego što se oglasila Dojče bank.

Opasnim poredjenjem sa inflacionim dogadjajima iz prošlosti, Dojče banka je  diskusiji dala novi podsticaj i sa druge strane Atlantika.

Ekonomisti Dojče bank David Folkert – Landau, Peter Hoper i Džim Rajd krenuli su sa tvrdnjom da Federalne rezerve Amerike potcenjuju rizike od inflacije i da će zato Fed prekasno reagovati prilagodjavanjem monetarne politike i izgubiti kontrolu nad inflacijom, a „Fed u prošlosti još nije bio u stanju da spreči hronični rast inflacije, a da ne izazove recesiju“.

Kad Fed izgubi kontrolu nad inflacijom, doći će kraj periodu pada inflacionih stopa i kamata, koji je počeo 1980-tih.

„Istorija pokazuje da socijalni troškovi visoke inflacije i jako rastućih obaveza po osnovu servisiranja dugova otežavaju, ako ne čine i sasvim nemogućim, ostvarenje socijalnih ciljeva koje je pred sebe postavila nova američka vlada”, navode ekonomisti Dojče bank i dodaju da će „slabi i zapostavljeni biti prve žrtve grešaka u politici“.

Za svoje tvrdnje ekonomisti Dojče bank naveli su sledeće argumente, kako ih je citirao novinar Dow Jones, a preneo finanzen.net:

1. Strah od inflacije i državnog zaduživanja izgubio se u koncentraciji politike na šire društvene teme kao što je socijala i zaštita životne sredine.

2. Aktuelni Covid-19 fiskalni paket (bez infrastrukturnog programa) čini 25 odsto BDP-a, uz budžetski deficit od 14 do 15 odsto u 2021. i 2022. godini.

2. Zajedno sa udvostručenjem bilansne sume Feda na 8.000 milijardi dolara, ekonomska politika je tako ekspanzivna bila poslednji put odmah posle Drugog svetskog rata. Tada je budžetski deficit četiri godine bio izmedju 15 i 30 odsto, a inflacija je u godinama 1946-48. bila 8,4 odsto, 14,6 odsto i 7,7 odsto.

4. Rast količine novca (ravno 30 odsto) takvog je obima kakav je u prethodnih 200 godina uvek vodio nominalnom rastu BDP-a u istoj visini.

5. Za razliku od vremena finansijske krize, raspoloživi dohoci Amerikanaca na dosad su najvišem nivou. 2020. godine su porasli za 5 odsto, dok su 2009. godine pali za 1 odsto. Analitičari procenjuju „višak štednje“ domaćinstva na preko 10 odsto BDP-a. Trošenje samo dela te štednje uz planirane izdatke vlade, dovešće do toga da BDP u drugoj polovini 2022. godine preraste potencijal za 5 odsto.

6. Taj impuls će učiniti da stopa nezaposlenosti padne na 2 do 3 odsto (sada je u SAD 5, 8 odsto), inflacija će snažno porasti. „Mi verujemo da je moguće ili čak verovatno da to pregrevanje izazove hronično prekoračenje inflacije slične jačine sledećih godina”, napisali su ekonomisti Dojče bank.

7. Fed i dalje veruje da se sada radi o prolaznom rastu inflacije. Njihova nova monetarna strategija da se preniske inflacione stope izravnavaju preko viših stopa, daje Fedu dodatan razlog da prekasno reaguje.

8. Više stope inflacije uticaće na rast inflacionih očekivanja. Na toj će tački Fed, po oceni analitičara Dojče bank, reagovati, ali sa jako lošim efektom na tržišta i privredu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com