Lobiranje: Primer iz Švajcarske
Afera se upravo razgoreva u Švajcarskoj: bivši švajcarski ambasador u Nemačkoj Tomas Borer neke je medije već tužio, a druge samo što nije, jer su objavili da on za platu od 30.000 dolara mesečno lobira odnosno vrši pritisak na švajcarske organe, uključujući tužilaštvo i parlament, u korist vlasti Kazahstana.
Te vlasti od Švajcarske traže da im isporuči Kazahstance Viktora i Lejlu Hrapunov koje terete za korupciju i proneveru milionskih iznosa narodne imovine. Kazahstanski režim je na zapadu na lošem glasu kao autokratski, ali ni Švajcarska nije na boljem glasu kad je u pitanju pristup, recimo, računima onih koje vlastite zemlje gone kao proneveritelje.
Ali šta o lobiranju možemo saznati iz slučaja Borer:
TAJNOST: „Kao u većini slučajeva, kad je lobiranje u pitanju, trebalo je to da ostane skriveno“, piše Noje criher cajtung. Zato je Borer tužio prve medije koji su ga za lobiranje optužili i takvu delatnost demantovao.
POVERLJIVOST: Ali onda se na internetu pojavilo brdo mejlova, od kojih nekoliko desetina direktno potvrdjuje pregovore Borera i kazahstanskih vlasti. On, piše Noje ciriher cajtung, nudi svoje usluge i obećava da će Ministarstvu unutrašnjih poslova Kazahstana obezbediti poverljive informacije iz švajcarskog Ministarstva pravde pošto je tamo sačuvao vezu sa „jednim važnim saradnikom tužilaštva“ koji mu može „obezbediti važne insajderske informacije“.
BRIFOVANJE: Pošto je ugovor o lobiranju sklopio, Borer se, povodom teksta objavljenog u korist kazahstanskih vlasti u švajcarskom listu „Beobahter“ poslodavcu hvali da je to „uspešan rezultat našeg akcionog plana“ i da je on članak „inicirao“ i novinara „dobro brifovao“. A kad Švajcarska ipak odbija da izruči Hrapunove, jer nema dokaze da će im u Kazahstanu biti obezbedjen proces uz poštovanje osnovnih ljudskih prava, Borer od kazahstanskih partnera traži da ga ovlaste da u stvari izručenja izvrši „direktan pritisak na švajcarske organe vlasti“ i obećava parlamentarnu interpelaciju, koju bi podneli prijateljski raspoloženi poslanici, i kroz 30 dana evo u švajcarskom parlamentu i te interpelacije… Tako sadržaje mejlova koje razmenjuju Borer i Kazahstanci citira i s dogadjajima u Švajcarskoj uparuje Noje ciriher cajtung.
DEMOKRATSKI UTICAJ: Borer, prema interpretaciji lista, smatra da su sve ove i još neke njegove aktivnosti normalne i da je u jednoj demokratiji „apsolutno dopušteno da pojedinci, udruženja ili strane vlade vrše uticaj na odluke vlada i parlamenata“.
Primer Borer pokazuje šta je lobiranje. I sve je, kao, OK. Samo ostaje bez odgovora na pitanje: ko u jednoj demokratskoj državi lobira za interese onih koji nemaju da plate?
