Paušalno oporezivanje bogatih stranaca nepravedno, ali korisno?
Švajcarci će danas izaći na još jedan referendum: da se izjasne da li su za to da se saveznim ustavom ukine paušalno oporezivanje bogatih stranaca, kao nedemokratska, nešvajcarska, nepravedna privilegija?
Krajem 2012.godine ovu privilegiju je u Švajarskoj uživalo 1396 stranaca od kojih tri četvrtine žive u švajcarskim kantonima u kojima se govori italijanski ili francuski, u turističkim i planinskim delovima Švajcarske. Oni, prema navodima švajcarskih medija, godišnje plaćaju oko 700 miliona franaka poreza i obezbedjuju respektabilan broj radnih mesta.
Ovi stranci, koji imaju i svoje drugo sem švajcarskog prebivališta, nemaju u Švajcarskoj delatnost , ne plaćaju porez prema visini svojih prihoda i vrednosti imovine, koja je uostalom dobrim delom van Švajcarske, nego plaćaju takozvani paušal na temelju svojih životnih troškova u Švajcarskoj, pre svega troškova stanovanja.
Inicijativa Alternativne levice, stranke koja na saveznim parlamentarnim izborima dobija beznačajan broj glasova, da se ovakav vid oporezivanja ukine nije nova, o njoj se već odlučivalo na kantonalnom nivou, pa je paušalno oporezivanje bogatih stranaca ukinuto u kantonima: Cirih, Šafhauzen, Auseroden i Bazel, s tim što je u gradu Bazelu takvu odluku podržao i Veliki savet grada.
Iako inicijative švajcarske levice obično prolaze u romanskim delovima Švajcarske, kod ove inicijative to nije bio slučaj, pa je predlog da bogati stranci budu oporezovani prema prihodima i imovini, kao svi ostali Švajcarci, odbijen na referendumu u sedam kantona. U ostalima su referendumi u fazi pripreme.
Mada su se švajcarska vlada i parlament izjasnili protiv menjanja poreskog statusa ovih stranaca, u strahu da bi njihov odlazak iz Švajcarske mogao da šteti krajevima u kojima paušal plaćaju, ova inicijativa levice nije ostala bez ikakvog odjeka pa je utvrdjen minimalna osnovica za obračun ovog poreza, a to će od 2016.godine biti sedmostruka vrednost plaćane najamnine ili pretpostavljene najamnine, ali ne ispod 400 000 franaka. Kantonima je ostavljeno pravo da sami utvrde i drugi minimum.
