Spor: Jesmo li se već dosta zadužili ili može – JOŠ

Bilo je malo nepotrebnih, ljutitih opaski ministra finansija Siniša Malog, ali inače je na sednici Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije vodjena zanimljiva rasprava  o tome da li se Srbija već kritično zadužila ili može i čak treba – još.

Rasprava je vodjena izmedju ministra, predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića i direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića.

Šteta što je predsednica Odbora Aleksandra Tomić tok diskusije držala pod (pre)strogom kontrolom, mada je u pravu sa stavom da je Skupština mesto gde pre svega treba da se čuju poslanici. Ova skupština u tom smislu ima jednu falinku, ali o tome u drugom tekstu.

Dakle, rebalansom budžeta za 2021. godinu predvidjeno je povećanje troškova budžeta za 3,5 milijardi evra, pa će deficit republičkog budžeta porasti sa 3 odsto BDP-a na 6,9 odsto BDP-a, a javni dug sa 58 odsto BDP-a na ispod 60%, tvrdi ministar odnosno možda i 61-62% BDP-a tvrdi profesor Petrović.

Prema podacima Ministarstva finansija javni dug Srbije je 31. januara 2021. godine iznosio 27.149.605.802 evra.

Za finansiranje budžetskog deficita i servisiranje postojećih obaveza, Republika Srbija će se maksimalno zadužiti 890.800.000.000 dinara ili 7,5 milijardi evra, navodi se u rebalansu republičkog budžeta za 2021. godinu.

Fiskalni savet Republike Srbije smatra, rekao je profesor Pavle Petrović, da je ovoliki rast budžetskog deficita nepotreban i da vodi trendu rasta zaduženosti Srbije daleko preko optimalne zaduženosti od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda i čini je ranjivijom za buduće nesigurnosti i krize.

Fiskalni savet je podržao povećanje ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo, a naročito u zaštitu životne sredine, ali se suprotstavio pomoći svoj privredi i svim gradjanima i kojima treba i kojima ne treba pomoć, a naročito decembarskom povećanju plata od 7 odsto u javnom sektoru.

Da tog povećanja plata nije bilo, Srbija bi manje morala da se zaduži za finansiranje trećeg kriznog paketa, rekao je Petrović.

Sem ministra Siniše Malog, s profesorom Petrovićem se u pogledu zaduživanja i nivoa duga, nije složio ni Miladin Kovačević, koji je i član Saveta Narodne banke Srbije.

Kovačević je rekao da se stav o javnom dugu od 2010. godine, kad je definisan optimalan nivo duga za Srbiju od 45% BDP-a, promenio u globalnim razmerama i da pri zaduživanju sada, nije potrebna  preterana opreznost niti neka samocenzura.

„Ono što sada znamo, da će u naredne dve godine, zbog odredjene neizvesnosti rasta postojati takozvani negativni proizvodni jaz, a to znači da će biti niska inflacija u zemljama u razvoju i u razvijenim zemljama, dakle u svetu od koga zavisi naša ekonomija. A ta niska inflacija, u dobroj meri omogućuje zapravo klizanje te paradigme o dugu, vrlo se uslovno i relativno posmatraju ta ograničenja. Ne važi više ograničenje od 45%, pa ni 50%, pa verovatno ni od 60%. Zašto? Zato što ni Federalne rezerve Amerike ni Evropska centralna banka ne idu u pravcu restrikcija u monetarnoj politici što je bila najava u 2019. godini. Sa pandemijom, oni  su se vratili na kolosek ekspanzivne monetarne politike, a ta politika omogućuje sasvim drugačije ponašanje po pitanju duga i na finansijskim tržištima”, rekao je Kovačević.

On je podsetio da je Srbija deo duga refinansirala i po nižim kamatama i po drugim rokovima.

„Preterana opreznost i neka samocenzura kod zaduživanja  nije poželjna. Naravno nije poželjno ni preterivati. Treba naći meru. Meni se čini da je u ovom rebalansu to optimalizovano”, zaključio je Kovačević.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da je „veoma opasno prepustiti se trenutnoj situaciji kad su kamatne stope veoma niske samo zato što centralne banke zbog krize štampaju novac“.

On se pozvao na ekonomiste Rogofa i Rajnholda, koji, analizirajući iskustva od sredine XIX veka, tvrde da se nije ništa promenilo u tretiranju javnog duga i da „kamatne stope mogu da se okrenu i dodju na normalan nivo“.

Zato je „opasno uljuljkivati se da Srbija može trajno da bude na 60%, za godinu – dve Srbija će uzleteti preko 60 odsto“, ocenio je Petrović.

„U principu se ne slažem ni sa čim što ste rekli, ali neću da oduzimam vreme ljudima, koji ovde sede”, rekao je ministar Siniša Mali i podsetio na ocene kreditnog rejtinga Srbije poznatih rejting agencija.

„Što se javnog duga tiče, mi tu problema nemamo. Kamatne stope su nikad niže, sa servisiranjem duga problema nemamo. Mi smo ispod Mastrihta”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

On je rekao da su troškovi, koji kreiraju rast deficita jednokratna davanja i da dugoročne promene poreske politike zbog toga nije bilo.

Da, rekao je profesor Petrović, ali povećanje plata u javnom sektoru nije jednokratno davanje.

Inače, šef Federalnih rezervi Amerike Džerom Pauel je rekao da većina članova Fed smatra da do rasta kamata neće doći pre 2024. godine, ali je podvukao da to nije i prognoza Monetarnog odbora.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com