Cena pšenice pada :Rod u Rusiji bolji od najboljih očekivanja

Cena pšenice nove žetve na evropskim i američkim berzama oštro je pala u utorak i taj pad, mnogo skromnije, nastavila i u sredu.

U utorak 21.juna cena tone pšenice na evropskim berzama pala je na 372,50 evra za tonu što je za 65,75 evra niža cena o rekorda postignutog 16.maja, kada se tonom pšenice trgovalo po ceni od 438, 25 evra.Pad cene pšenice u utorak od 5,6 odsto, najviši je dnevni pad te cene za poslednja dva i po meseca.

U sredu je na evropskim berzama, tona pšenice trgovana od ceni od 370,50 evra, ali treba napomenuti da je ta cena ostala na visokom nivo za 80,2% odsto viša nego pre godinu dana.

Drastičan ovonedeljni pad cene pšenice tumači se drastično povećanom prognozom roda pšenice u Rusiji iako se očekuje da će suša znatno smanjiti  taj rod u SAD i Zapadnoj Evropi, kao  i Indiji.

Kako prenosi specijalizovani nemački portal agrarheute, u utorak je ruska konsultantska kuća Sovecon povećala prognozu roda pšenice u Rusiji za poljoprivrednu 2022/23.godinu na čak 89, 2 miliona tona.

Šef te firme Andrej Sizov očekuje da žetva koja u južnim delovima Rusije počinje za koji dan, potvrdi ovu prognozu. Ali ona je naročito oslonjena na novu procenu površina zasejanih letnjom pšenicom. Te su površine povećane sa 12,10 miliona hektara na 12,65 miliona hektara. A računa se i sa većim prinosima  od prvobitno očekivanih u oblasti Volge i na Uralu, zbog poboljšanja vremenskih prilika.

„Potvrdjujemo spremnost da i dalje ispunjavamo svoje obaveze u izvozu žita, djubriva, energenata i drugih strateški važnih proizvoda. Do kraja godine, Rusija na svetsko tržište može isporučiti oko 25 miliona tona žita i 22 miliona tona djubriva“, saopštila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, a preneo Interfaks.

Ona je dodala da Rusija „i pored nezapamćenog sankcionog pritiska, nastavlja sa komercijalnim isporukama hrane bilateralnim putem kao i pružanjem pomoći u hrani preko Svetske agencije za hranu. I to : Jemenu, Kirgiziji, Libanu, Sudanu, Tadzikistanu i Kubi“.

Sem što je u sredu prvi turski trgovački brod isplovio iz luke Marijupolj, proruske vlasti u Zaporoškoj oblasti su objavile da već dovoze veće količine žita u luku Berdjansk pod ruskom kontrolom i da čak imaju ugovore o prodaji žita trgovcima u Severnoj Americi.

„Sada su nam glavni kupci : Bliski istok, zemlje Afrike, Turske i masa trgovaca iz Severne Amerike“, rekao je prema navodima TASSa predstavnik tih vlasti Vladimir Rogov i optužio neimenovane trgovce iz Amerike za licemernu nameru da, i pored sankcija, zarade na žitu.

U četvrtak će vlasti Bangladeša održati video sastanak s nadležnim organima u Rusiji u nameri da dogovore kupovinu, za početak, 200 000 tona ruskog žita. Ako ta isporuka prodje glatko, Bangladeš bi od Rusije naručio veću količinu, prenela je ruska agencija TASS informaciju Rojtersa.

Prema toj informaciji, Bangladeš je dosad dve trećine pšenice uvozio iz Indije po ceni ispod 400 dolara za tonu, a sada na tržištu ne može da je dobije po ceni nižoj od 460 dolara.

Jedini izvoznik koji može da mu ponudi povoljniju cenu je Rusija, tvrdi neimenivani trgovac u Nju Delhiju.

Ministarstvo poljoprivrede SAD takodje je ocenilo da je ruska pšenica na svetskom tržištu, i cenom, konkurentnija od drugih.

Najnoviji cenovni razvoj dogadjaja na berzama može u pozadini imati borbu za kontrolu nad svetskim tržištem žita u koju Rusija ulazi dobrano spremna. Da li s planom ili od prirode, teško je proceniti.

U svakom slučaju korisnici nemačkog portala agrarheute ne veruju da je aktuelni pad cena pšenice izazvan bitnim promenama u ponudi i tražnji na svetskom tržištu, nego razlog nalaze u interesima velikih kompanija koje treba da zarade na poljoprivrednicima.

Tako jedan od njih, referišući se na istanbulske pregovore o izvozu ukrajinskog žita i aktuelni pad njegove cene, ogorčeno piše :

“ Za par nedelja će doći do jednog susreta tokom koga niko neće odstupiti od svojih zahteva. I to je dovoljno da cene,  smešno, padnu baš pred žetvu. Obaranje cena je namerno. Kao uvek, radi se samo o tome da se od  poljoprivrednika može otkinuti.Da veliki koncerni mogu povoljno da kupuju, da poljoprivrednici, po odbitku inflacije i svih troškova, imaju malu ili nikakvu dobit, a da veliki koncerni ostvare zaradu svog života. Svejedno kolika će biti ruska žetva, neće moći da izbalansira ponudu i tražnju. Previše su loše brojke iz ostalog sveta. Svejedno da li se radi o Indiji, SAD, Italiji ili Francuskoj. Ni otvaranje luka ne bi pomoglo. Ovogodišnja žetva u Ukrajini je ispod proseka i po kvalitetu i po količini. Zapad neće ukinuti sankcuje, a Rusija žito neće dati džabe „.

Sumnje da se cenom na tržištu pšenice spekuliše iznela je i medjunarodna organizacija Foodwatch.

Profesor sa Univerziteta Halle Ingo Pies za Virtschaftsvohe je početkom juna izjavio da naučne analize nisu našle dokaze za tako nešto, a takve se optužbe ne iznose prvi put.

Rat u Ukrajini i neizvesnost u pogledu izvoza ukrajinskog žita realne su činjenice i na njih su svi na tržištu reagovali, kazao je on.

Ali da li zaista preti glad, to trenutno nije jasno. Tek terminska berza u Parizu signalizira da će cena psenice do kraja 2023.godine sa 400 pasti na 340 evra, rekao je dr Ingo Pies za Virtšafts vohe početkom juna

Da podsetimo cena je u sredu 370,50 evra.

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com