Aleksandar Vučić odgovara na pitanja gradjana Podrinja

U toku je poslednje pitanje : jedan stanovnik traži od predsednika da neko otvori prodavnicu u Culinama.

„Ne možemo da obećamo, to mora da bude privatna inicijativa,ali možemo da pokušamo…evo javljaju mi da je bilo ponudjeno petorici privatnika, svi su odbili…stvar računice“,rekao je Vučić koji na skupu u Malom Zvorniku odgovara na pitanja gradjana.

I posle poslednjeg, dozvolio je još jedno pitanje :rekonstrukcije škole u Donjoj Borini .

Na licu mesta je rešavana dilema : da li je važnija rekonstrukcija škole u Donjoj Borini ili u nekom drugom mestu, obe bi koštale ukupno 3,5 miliona evra …obe ne mogu…

Ali bilo je onih koji ovu priliku nisu smeli da propuste,a da ne izlože svoj problem, pa je postavljanje pitanja nastavljeno.

„Toliko o dogovoru s vama da ćemo završiti sa 10 pitanja…dobro, ostaćemo do ponoći ,rekao je Vučić.

Bilo je tu problema s putem, sa restitucijom, sa porezom na ekstra profit (?), a neobično mnogo ljudi se predstavilo kao učesnici,pa i odlikovani učesnici rata iz 90-tih i oni sa najrazličitijim problemima.

Oni su tražili pomoć, Vučićevi saradnici su beležili ime, kontakt, srž problema koji ih muči.

O litujumu,koji je povod ovog sastanka, bilo je najmanje reči.

Na početku sastanka Vučić je prisutnim gradjanima rekao da rudnika litijuma neće biti dok se „ne uverimo da će nam deca i priroda biti zdravi“.

Na skupu je govorila i naučni savetnik Sanja Sakan, zaposlena u Centru izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine , koja je rekla da se bavi hemijom životne sredine, da je magistrirala i doktorirala u oblasti kontaminacije zemljišta ,sedimenta i vode teškim metalima.

„Imali smo priliku da imamo uzorke sa lokaliteta Loznice i uspeli smo da publikujemo naučne rezultate našeg rada pre dvadesetak dana u Scientifik Reports .Ja sam koautor tog rada i neko ko je imao uzorke vode i zemljišta ,ja sam neko ko je išao na teren,radio analitiku, a kolege sa Hemijskog fakulteta su nam pomogle u tome.Svaki broj koji je napisan ovde, stojimo iza toga.

Znamo da je jako bitno da se naša zemlja razvija,ali mi imamo naučnike iz različitih sfera koji rade istraživanja sa različitih aspekata.Ono što je veliki problem ,što smo mi pokazali rezultatima,jeste da nigde u svetu ne postoji rudnik gde je eksploatacija litijuma u gusto naseljenom poljoprivrednom mestu,gde se kao u drinskom regionu ,nalaze rezerve za snabdevanje 80 miliona ljudi vodom .Znate šta znače tolike rezerve vode u današnje vreme kad se svi borimo za tu vodu i kad je evo u pola Srbije, a mi smo putovali po Srbiji, kukuruz suv, a u tom kraju je zelen.Velike su rezerve vode, dole je plavno područje, reke se stalno izlivaju ,a najveći problem je u tome što je taj litijum u jadarskom kraju u silikatnom obliku, a to znači da je jako vezan.Da bi se taj litijum oslobodio, potrebne su jake kiseline, a nije u pitanju samo litijum, litijum prate i bor, i arsen, i masa drugih toksičnih mikroelemenata .Znači, kad se oslobodi bor, oslobodiće se i svi ostali elementi ,koji će u tragovima ostati posle i u toj jalovini.Znači, koliko god se ta jalovišta budu hermetizovala, zatvarala, priroda je dinamičan sistem, mi imamo podzemne vode,kišnice, mikroorganizme.Znači, priroda je jako kompleksna,područje je plavno, kiše padaju ,zasićeno je vodom,znači,niko ne može da garantuje da to jednog trenutka neće da se oslobodi u prirodu ,iz tih jalovišta.

Ima tu i drugih problema,enormne količine CO2 koji će se emitovati, a sve ovo radimo,zelenu hemiju, da bismo smanjili emisiju CO2 i to predstavlja veliki problem.I naravno, ta čuvena sumporna kiselina,neću previše o njoj,već su mnogi pričali o tome, ali treba dovesti toliku količinu sumporne kiseline, transport i sve ostalo, to su ogromne količine, voda koja će trebati u raznim fazama tog procesa,nisam tehnolog ,pa ne pričam o tome, ja sam hemičar životne sredine. Ono što smo dosad rekli, što smo publikovali, već dovoljno govori o tome, samo ta probna istraživanja,kakvu su štetu napravila, samo te probne bušotine.Mi smo bili na terenu, mi smo videli oko tih bušotina,koje puštaju, nema kukuruza, nema tog rastinja, klip kukuruza je bio tri centimetra,bila sam na licu mesta pre godinu, pre dve, pošto uzimamo uzorke i sve to pratimo.Možete da zamislite, ne daj bože, ako dodje do otvaranja tog rudnikа,do kakvih će problema dovesti.Problem je i eksploatacija, i ta tehnologija prerade, i ta jalovišta.Jalovišta za buduće generacije naše dece,naših potomaka,nas koji smo ostali u ovoj zemlji, mi smo mogli svi da odemo negde napolje…Naši naučni rezultati u ovom radu prošli su medjunarodni recenziju, borili smo se godinu i po dana, recenzenti su bili jako surovi,ovo je prvi rad na tu temu,znači, obično se pišu radovi kad se završi eksploatacija, o starim rudnicima,a mi smo već pokazali kako te neke probne radnje mogu da dovedu do štete.Ja mislim da bi trebalo uključiti i poštovati rezultate nas naučnika i entuzijasta koje, naravno, ova zemlja plaća, pripadamo ministarstvima,imamo dužnost i obavezu da kažemo ono što znamo.Znači, mi ne radimo samo za sebe,radimo za sve…“.

Rad o kome je u izlaganju Sanje Sakan reč objavljen je 24.jula u Scientific Reports (www.nature.com) pod naslovom The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia.Autori su Dragana Djordjević, Jovan M.Tadić, Branimir Grgur, Sanja Sakan, Jelena Berzjanović, Vladimir Stevanović,Bogdan Šolaja

Mi