CNN: Amerika zabrinuta zbog rasta uticaja Kine u Srbiji

Američki televizijski kanal CNN objavio je opširno priču(China’s clout is growing on the edge of the EU, and US is worried) o jačanju prijateljskih i partnerskih odnosa izmedju Kine i Srbije i zabrunutosti zbog toga SAD, kojima, kao ni Evropi, Srbi nisu oprostili bombardovanje od pre 20 godina, tvrdi taj kanal.

Posebno se ističe saradnja Srbije i Kine u oblasti železničke infrastrukture koja, ocenjuje CNN, odvaja Srbiju od „tradicionalnih zapadnih saveznika“.

Tekst priloga je objavljen na sajtu CNN-a (www.edicion-m.cnn.com) pod naslovom „Uticaj Kine raste na ivici Evropske unije, SAD brinu”, a sa lica mesta u Smederevu ga potpisuju Sebastijan Šukla i Oren Liberman:

„Široko rasprostranjena železara vidi se sa milja udaljenosti od Smedereva dok baca pramenove debelog crnog dima u srpsko nebo. Više od 100 godina stara železara je srce grada smeštenog na obalama reke Dunav.

Taj brod je sada vezan za Kinu.

‘Da je nisu kupili Kinezi ovde bi nastao haos’, kaže Ljubiša Stoiljković jedan od stanovnika Smedereva u kome železara dominira.”

Preduzeće se mučilo kasnih 90-tih i 2003.godibe ga je kupio US Steel za 33 miliona dolara. Manje od deceniju kasnije, u senci globalne ekonomske krize, prodato je Vladi Srbije za jedan dolar.
HBIS GROUP ili Hesteel, kineska železara pod upravom države, kupila je železaru [Smederevo] za 52 miliona dolara i obećala deset miliona dolara budućih ulaganja.

Od 66 000 ljudi koliko, prema poslednjem popisu iz 2011.godine, živi u Smederevu, otprilike 5000 radi u železari, koja je odbila da dozvoli CNN ulazak u objekte.

Radi se o malom delu rastućih kineskih investicija u Srbiju, koja je jednom sebe predstavila kao jednog od najboljih prijatelja Kine u Evropi. To prijateljstvo je sve čvršće. Peking je od 2011.godine ulio oko 4 milijarde dolara investicija – uglavnom firme kojima upravlja država–u Srbiju, a prema podacima američke ambasade u Beogradu, otprilike ravno američkim investicijama u zapadno- balkansku državu.

Dodatno, Kina je uložila još pet milijardi dolara u kredite i regionalne infrastrukture projekte, rekla je u julu Rojtersu potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. Projekti obuhvataju velike gradnje na autoputevima, železnici, u industriji.

SAD i Evropa su gledali kako kinesko prisustvo u Srbiji raste i gura Beograd od njegovih tradicionalnih saveznika na Zapadu ka novim prijateljima na Istoku. Na pragu Evropske unije, Srbija je jasno stavila do znanja da joj je pridruživanja Evropskoj uniji jedan od strateških ciljeva, ali nedavni potezi Beograda čine taj cilj zemlje upitnim.

„Mi pokušavamo da ih podržimo u kretanju u jednom pravcu. Oni bi trebalo da paze kuda se kreću, rekao je CNN-u američki ambasador u Srbiji Kajl Skot.

Kineska firma koja je privukla najviše pažnje SAD je Huawei, najveću u svetu isporučilac telekomunikacione opreme.

Huawei je instalirao kamere za nadzor u Beogradu kao deo svoje „Safe City“ inicijative. A postoje i planovi da Huawei gradi 5G mrežu u Srbiji, uprkos tome što SAD imaju bezbednosne sumnje u vezi sa kineskom firmom – sumnje koje ta kompanija negira.

Dok su SAD zabranile američkim kompanijama da koriste opremu kompanije Huawei, takve zabrane nema u Evropskoj uniji. A Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija u različitom su stepenu izrazile želju da rade sa Huawei na sledećoj generaciji 5G usluga.

Krediti stranim državama, u okviru inicijative Pojas i put-veliki plan za ubacivanje stotina milijardi dolara u infrastrukture i druge projekte širom Evrope, Afrike i Azije-imaju potencijal da stvore velike dužničke probleme onima koji ih prihvate, smatraju neki posmatrači.

„Uglavnom se tim kreditima grade autoputevi koji nikada ne generiraju onu vrstu ekonomskih stimulusa koji se očekuju od infrastrukture-tako se u najmanju ruku sada pretpostavlja, kaže Jan Vajdenfeld, šef sektora za evropska pitanja i poslovne strategije Merkator instituta za kineske studije sa sedištem u Berlinu.

„Postavlja se pitanje koliko su fiskalni zdravi svi ti krediti? Ukoliko oni ne budu kadri da ih vraćaju, ko će preuzeti račun? Hoće li to biti poreski obveznici Evropske unije ili će se zaista Kina odreći tih dugova, ali zauzvrat tražiti političke ustupke? “

Jedan stariji zvaničnik u administraciji Bele kuće skeptičan je u pogledu kineske investicije u železaru Smederevo, koja se godinama muči da ostvari profit.

“ Ja mislim da se često percipira da je to ‘jeftin’ novac. Ja mislim da je tačnije reći da je to ‘glup’novac,zaj je zvaničnik rekao za CNN. “ To je projekat[železara Smederevo], koji niko ne bi dodirnuo ni štapom od deset stopa, a Kinezi su srećni da ga finansiraju.Na osnovu toga biste mogli da razmislite da li je to ili nije dobra ideja“.

Hesteel, firma koja je vlasnik železare, nije odgovorila na poziv CNN da da komentar. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je poziv CNN za intervju.

Kina očito misli da je to dobra ideja i čini se da daje rezultate. Tokom susreta izmedju kineskog predsednika Si Djinpinga i predsednika Aleksandra Vučića u aprilu 2019.godine,Si je rekao :“uspostavljanjem sveobuhvatnog strateškog partnerstva izmedju Kine i Srbije u 2016.godini, bilateralna saradnja na mnogim poljima, neprekidno napreduje.Medjusobno političko poverenje jača, a obe strane snažno podržavaju osnovne interese jedna drugoj“.

SAD nisu jedina zemlja koja brine zbog kineskih investicija u Srbiju. Ozbiljna zabrunutost dolazi i iz Evropske unije, najvećeg investitora u Srbiji, balkanskoj državi koja je veći deo novije istorije posvetila pokušajima da se tom bloku pridruži. Potpredsednik vlade Ivica Dačić rekao je novinarima početkom ove godine da poslovi Srbije s Kinom “ ne nailaze na odobravanje u Briselu“ .

Evropska investiciona banka objavila je jedan izveštaj septembra 2018.godine, u kome upozorava da bi kineski novac mogao dolaziti sa mnogo zamki uključujući to neodrživo zaduživanje i rast zavisnosti od Pekinga. U izveštaju se navodi i da postoji šansa da kineske aktivnosti u regionu „neće doprineti smanjivanju već postojećeg problema korupcije za razliku od drugih finansijera koji veći naglasak stavljaju na institucionalne, ekološke i socijalne standarde“.

Isto stanovište zastupa i Agata Kratc iz Rhodium GROUP, nezavisnog monitora ekonomskih činjenica, koja kaže da se EU i SAD zalažu za principe dobrog upravljanja ekonomskom stabilnošću u regionu. „Kina nije potpisnica pravila OECDa, tako da ona ne objavljuje portfolio svojih kredita. Ako ne znate koliko Kina pozajmljuje… vi ne znate koliko u njima imate problema,rekla je Katc i dodala da netransparentnost kineskih pozajmica može štetiti reformskim naporima na Balkanu. „Ukoliko u igru ulazi igrač koga za to nije briga, svi gube“.

Ekonomski, Srbija je oslonjena na Evropu najvećim delom svog izvoza, i najviše investicija u Srbiju dolazi iz Evrope. Istovremeno, mnogi Srbijanci nisu nikad oprostili SAD i Evropi bombardovanje NATO iz 1999.godine koje je bilo odgovor na etničko čišćenje na Kosovu. Neke zgrade srušene tokom bombardovanje ostale su prazne kao proganjajući podsetnici na borbu.

Više nego samo deo srpskog obrazovanja, oni su element srpske psihe. „To reprezentuje period vremena kad je Srbija patila, a da razlog nije bio poznat,kaže turistički vodič Miljan Miljović koji vodi turiste da vide ta mesta.“ Žrtve koje su ovde umrle, one reprezentuju žrtvovanje srpskog bića“.

Jedan od ciljeva bila je ambasada Kine u Beogradu. SAD tvrde da je to bila greška, objašnjenje u koje ne veruje ni Kina ni Srbija.

Sada, na prostoru gde je nekad bila kineska ambasada, Peking gradi najveći kulturni centar u Evropi.Velika osmospratna zgrada prostiraće se na 6000 kvadrata i sadržaće četiri odvojene zone:kulturni centar, ambasadorski apartmani, biznis prostor i administracija.

Ispred stoji statua Konfučija čuvenog filozofa. Zgrada se nalazi tamo gde se spaja Konfučijeva ulica sa Trgom kinesko-srpskog prijateljstva, na kome se nalazi mala memorijalna tabla zahvalnosti Kini za njenu solidarnost sa Srbijom i slave za one koji su poginuli tokom bombardovanja.Oko ploče je kineska zastava, a može se na kineskom i srpskom čitati o „čeličnom prijateljstvu“.

Zgrada je mnogo više od bivše ambasade, ona je i turistička destinacija. Oko ploče leži cveće koje donose Kinezi, koji ambasadu posećuju kao hodočašće. Song, kineski student iz Nemačke, prvo veče u Beogradu je proveo posećujući ambasadu. „Kina i Srbija su ideološki bliže nego što se misli, mi delimo istu komunističku istoriju, kaže on i dodaje kako mu je žao što nije doneo cveće.

Kineska policija će uskoro početi da patrolira beogradskim ulicama u odgovor na rast kineskih turista, kao što čine i u drugim gradovima, recimo Parizu. Iz ovog dela Beograda, Peking se oseća mnogo bližim od 4600 milja.

Srbija je uvek pokušavala da balansira svoju politiku izmedju svetskih sila :Rusije, Evrope i SAD. Sada taj delikatni balans uključuje i Kinu. „Ako posmatrate Srbiju ekonomski, videćete da je Srbija deo ekonomije Evrope. Iako još nismo član EU, mi smo mnogo više deo evropskog ekonomskog sistema vrednosti,kaže Marko Čadež, predsednik Trgovačko-industrijske komore Srbije i blizak saradnik predsednika Aleksandra Vučića.

Ali SAD tvrde da postoji pomeranje u politici.

„Kad se Srbija približi EU, za pretpostaviti je da će harmonizovati svoju spoljnu politiku sa politikom EU,kaže američki ambasador Skot.
Ali pre nekoliko nedelja Srbija je dala do znanja da želi da se pridruži Evroazijskoj ekonomskoj uniji, ekonomskom bloku na čijem čelu je Rusija. Brisel je upozorio Srbiju da bi njeno pridruživanje tom bloku moglo da iskomplikuje njen pristup EU.

Pitan koga Srbi vide kao većeg prijatelja, ambasador Skot se nije dvoumio:“Apsolutno, oni bi rekli Kina i to me ne bi začudilo.To možete videti anketama. To je deo medijskog prostora. Vi ćete videti videti kako oni dobijaju 50 pozitivnih članaka na svaki neutralan, a Zapad 25 negativnih na svaki neutralni članak“.

Vojislav Milenković, penzioner iz Smedereva se slaže:

„Narod ovde vidi Kineze kao spasioce, kaže on.“ Mi bismo voleli da oni ostanu. Ukoliko bi otišli, to bi bila katastrofa za mnoge od nas“.