Tek će Tramp ojačati Kinu
Najavljena trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa i njegovi prvi potezi izazivaju razliičite komentare i reakcije. Prenosimo komentar nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung. Autor je Klaus Diter Fankenberger.
“Donald Tramp brzo stavlja u pogon svoj “Roll back”: Najpre je preduzeo prve korake ka ukidanju Obamine zdravstvene reforme, zatim je potpisao izlazak SAD iz transatlantskog trgovinskog sporazuma TPP, a u medjuvremenu je ocrnio medije.
Mora da se kaže: čovek je ozbiljan, ali kuda će to odvesti kad protivrečnosti više ne budu mogle da se prikrivaju? U svom nečuvenom inauguracionom govoru on je optužio “establišment” zajedno sa mračnim stranim silama za zaveru zbog koje su američki narod, radništvo i njegove porodice iskrvarili. Poznat je taj stil i njegova efikasnost na žalost veoma dobro iz novije istorije. Treba samo još Amerikanci da ga kupe.
Predsednik Tramp nije ni za milimetar odstupio od svog protivljenja slobodnoj trgovini. To što je pocepao TPP imaće predvidiv efekat: on će tako gurnuti azijsko-pacifičke zemlje, sve redom partnere Amerike, u naručje Kini, koja je kao što je poznato i sama pokrenula trgovinske inicijative s motom: ako neće Amerikanci, hoće rastuća Kina.
Novi predsednik tako oslobadja prostor za Peking da se pokaže kao pouzdan advokat slobodnog tržišta i tako poništava svoj geopolitički cilj da Kinu zaustavi. I kud će taj put odvesti? Tramp kaže da će sve odluke donositi u zavisnosti od toga da li koriste američkom radniku. Taj u stvari levopopulistički impuls nije naravno nepristojan, ali Trampov trgovinsko-politički kurs neće uvećati standard radnog naroda. Najzad, jedan od razloga što ljudi gube svoja radna mesta su tehnološke promene koje baš u Americi brzo napreduju. Ustalom pogrešno je verovati da bilateralni sporazumi mogu zameniti regionalne i globalne poduhvate. SAD bi doduše tako mogle bolje da ostvare svoju moć, ali bilateralni ugovori se ne mogu ispregovarati tokom jednog vikenda, to će i Brexit-Britanija tek da sazna.
Tramp hoće da izadje iz medjunarodne podele rada koja je stvorena tokom prethodne tri , četiri decenije. Ali kuda će on? Ka jednoj sve politiziranijoj ekonomiji?
