60 godina Gagarina: Naučnici nisu verovali da se čovek iz Kosmosa može vratiti normalan

Ruska državna televizija Rusija 1 prikazala je u prvim satima 12. aprila, na 60-godišnjicu prvog leta čoveka u Kosmos, dokumentarni film „Tri dana Jurija Gagarina. I ceo život“

U filmu su korišćeni ekskluzivni snimci načinjeni povodom i posle leta prvog svetskog kosmonauta Jurija Gagarina, koji, kako je u filmu Aleksandra Slavina navedeno, dosad nisu vidjeni iz razloga cenzure, a pojavili su se i još živi svedoci tog dogadjaja.

Pre prvog leta u Kosmos, kojim je Sovjetski Savez za 23 dana pretekao SAD, pripremljena su tri radio saopštenja 1. za slučaj da let uspe, 2. saopštenje sa pozivom za pomoć u traženju kosmičkog broda i kosmonauta ukoliko bi se spustili na nepredvidjenom mestu i 3. saopštenje u slučaju tragičnog ishoda, ukoliko se kosmonaut ne bude vratio živ.

Glavni sovjetski kosmički konstruktor Sergej Koroljov, čija ličnost je držana u strogoj tajnosti, izdao je naredjenje da se Gagarin pri povratku snima dugim kadrovima u krupnom planu, rekao je u filmu kinooperator Mahmud Rafikov.

Ti snimci, prvi put prikazani danas, pravljeni su u naučne svrhe jer je bilo ozbiljnih nemačkih naučnika koji su sumnjali da se čovek psihički i fizički čitav može vratiti iz Kosmosa, tvrdili su da mora sići s uma i izgubiti sposobnost razumnog delovanja.

Nasuprot onom nasmejanom Gagarinu, koga su brzo naučili šta da obuče, šta da kaže, a šta da prećuti, prikazan je i umorni kosmonaut, posle 1 sat i 48 minuta leta oko Zemlje, ali ni govora o bilo kakvim štetama po psihičko ili fizičko zdravlje. I Rusi su se setili svoje izreke: „Što je za Rusa dobro, za Nemca je smrt“.

Mada je pripremljeno nekoliko grupa za potragu, u svakoj je bio i lekar, Jurij Gagarin se spustio odvojeno od kosmičkog broda padobranom u rodnoj Saratovskoj oblasti, par stotina kilometara daleko od bilo kog mesta na kome su ga očekivali. I prepao lokalnu ženu i devojčicu, a prvi raport i autogram dao majoru Gasevu u najbližoj raketnoj diviziji do koje je stigao. I tu je saznao da je za vreme leta u Kosmosu postao major. Lokalno stanovništvo je napunilo džepove svim mogućim uspomenama s kosmičkog broda.

Tako je počelo trodnevno opšte slavlje po celom Sovjetskom Savezu, a filmski materijal pokazuje uvek široko nasmejanog Gagarina kako komunicira kako telefonom s Nikitom Hruščovim tako i sa običnim svetom, kao da se u toj (holivudskoj) ulozi rodio.

U Moskvu je stigao 14. aprila avionom praćenim sa sedam borbenih aviona, koji su spustivši se na 300 metara od zemlje napravili počasni krug nad Kremljom i Crvenim trgom, na kome su oduševljeni gradjani nosili portrete Lenjina, Hruščova i – Gagarina. Snimak dokazuje: Hruščov maramicom briše suze.

Irana Kazanova, u to vreme komentator Centralne televizije SSSR, glasom punim suza u filmu kaže: „Možete i da mi ne verujete, ali 12. i 14. april su bili najsrećniji dani u mom životu“.

U Moskvu su stigli i roditelji Jurija Gagarina i supruga Valentina, koja je na snimcima iz tog doba, u moru razdraganih ljudi, jedino zabrinuto lice. Kad je Hruščov saznao koji su orden namenili supruzi prvog kosmonauta, rekao je „Malo“, pa su joj dodelili najviši u SSSR Orden Lenjina, ali autor filma kaže da se ona njime nije nikada kitila.

Robert Roždestvenski kod kuće, ali i poznati stihotvorci u inostranstvu posvetili su mu pesme, ali o vremenu u kome je Gagarin postao „glavna figura za propagandu socijalizma“, svedoči ukaz u kome se njemu dodeljuje četvorosobni stan s nameštajem i crni automobil „volga“, a njegovim roditeljima „kuća sa tri sobe, televizorom i radio aparatom“. Rodjaka Jurija Gagarina je svedočila kako su u njegovom rodnom mestu Žgack, kamioni dovozili odrasle voćke u cvetu da se napravi voćnjak oko kuće njegovih roditelja.

Za svakog člana porodice – oca, majku, ženu, dve kćerkice, ukazom je definisan i spisak odeće i obuće koja im se dodeljuje.

Sa istim oduševljenjem Jurija Gagarina su docekivali i u inostranstvu, a bio je gost u 30 zemalja.

Londonom su ga kroz oduševljenu gomilu provezli rols rojsom na čijim je tablicama pisalo YG1,  položio je cveće na grob Karla Marksa s porukom „Od majora Jurija Gagarina“. Nedavno se susreta sa njim, još očarana, u online razgovoru s britanskom decom setila kraljica Elizabeta II, a u filmu tvrde da je insistirala da se sa njim slika, a kad su joj rekli da je to protiv protokola: „On nije od sveta, on je nebeski, tako da ja protokol ne narušavam“, rekla je.

Slikali su i Djinu Lolobridjidu kako strpljivo u redu čeka njegov autogram.

Oni koji su o tome odlučivali zaključili su da je previše dragocen da bi ga opet slali u kosmičke letove, koje može obaviti i neki drugi kosmonaut, pa je 1963. godine tad pukovnik Jurij Gagarin postavljen za zamenika direktora Centra za pripremu kosmonauta.

Pre nego što je postao kosmonaut, bio je pilot. Hteo je da se vrati tom poslu.

Završio je život banalno: 27. marta 1968. godine tokom jednog trenažnog leta avionom MIG – 15. Imao je 34 godine.

Njegovoj su ženi 1968. godine predali pismo koje joj je napisao 10. aprila 1961. godine, za slučaj da se iz Kosmosa ne vrati. Šanse su ocenjivane 50:50.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com