Rusi se spore oko cene sankcija: 40 milijardi. Ne, ne slažem se!

Ruski ministar finansija Anton Siluanov izazvao je juče nerešiv spor i među ruskim zvaničnicima i među stručnjacima, koje citiraju svi ruski mediji, kad je objavio da su ovogodišnje ruske štete od sankcija 40 milijardi dolara plus izmedju 90 i 100 milijardi dolara izgubljenih zbog pada cene nafte.

Na ovu je procenu odmah reagovao ruski ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev.

“Ne, ne slažem se”, rekao je Uljukajev ruskim novinarima, ali nije precizirao kolika je ta šteta po njegovom mišljenju.

Saradnica ministra fnansija Svetlana Nikitina zatim je precizirala kako je njen šef do navedene sume došao.

”Po oceni Ministarstva finansija 40 milijardi dolara je iznos zapadnog kapitala koji nije stigao u zemlju, a 90-100 milijardi dolara – to je smanjenje obima izvoza zbog pada cene nafte. Sada je ruska ekonomija našla neku empirijsku ravnotežu na primer na valutnom tržištu. Ukoliko ne bude bilo dramatičnih promena – u geopolitici i cenama sirovina – ekonomija će produžiti da se adaptira. Ukoliko bude novih šokova, biće potresa”, rekla je ona, a penosi gazeta.ru.

Ruski mediji su napravili celu listu dosadašnjih procena šteta od sankcija.

Pre desetak dana ruski predsednik Vladimiri Putin je u intervjuu Prvom programu nemačke televizije (ARD) rekao da šteta od sankcija svakako ima, ali da ih je kvantifikovati komplikovano jer je “virtuelna”, ali da ima i pluseva – Rusija će, naime, imati priliku da se odluči da samo vadi i prodaje naftu, moraće da počne nešto i da proizvodi. Tako je rekao ruski predsednik.

Avgusta ove godine ruske štete od sankcija je procenjivao i američki predsednik. Barak Obama je tom prilikom, prema citatima ruskih medija, rekao da sankcije “deluju” i vrše “ogroman pritisak na rusku ekonomiju” čiji je rast praktično zaustavljen, pa su ruske vlasti pred izborom: da reše sadašnju krizu diplomatskim putem ili da produže tekuću politiku i “nanose štetu ruskoj ekonomiji i domaćinstvu”.

Stručnjaci koje je konsultovala gazeta.ru smatraju da 40 milijardi dolara, u odnosu na celu rusku ekonomiju i rezerve u Fondu nacionalnog blagostanja, i nije neka velika cifra, ali da indirektne štete njome nisu obuhvaćene.

Tako Vladimir Osakovski, glavni ekonomista Bank of Amerika Merrill Lynch za Rusiju i ZND skreće pažnju da se ovogodišni rast ruske ekonomije, pre referenduma na Krimu procenjivao na 2 odsto,a u oktobru je ta procena skliznula do pada od 1,5 odsto.

Sem toga, Osakovski tvrdi da je proces pada tražnje stanovništva već započeo u ovom poslednjem kvartalu, al tek će do njega doći u proj polovini 2015.godine.”Stanovništvo realizuje odloženu tražnu, ali dohoci stanovnštva će padai zbog slabljenja rublje i ta tražnja će se neizbežno smanjivati”,kaže Osakovski.

EU i SAD uvele su Rusiji, njenim firmama i fizičkim licima sankcija 29.jula ove godine, na koje je Rusija odgovorila protivsankcijama 7.avgusta.