Rusi – u ruskom autu jedu rusku piletinu
Ruska rublja je od početka ove godine izgubila prema dolaru i evru više od 20 odsto svoje vrednosti, što zbog pada cena nafte, što zbog zapadnih sankcija, što zbog opšte ekonomske situacije, ali konačan joj je udarac zadala Centralna banka Rusije objavom da će nacinalnu valutu ubuduće braniti sa najviše 350 miliona dolara dnevno. Tri dana je bilo dovoljno da evro uzleti do vrednosti od 60 rubalja.
Mada neki analitičari tvrde da je pad emotivna reakcija tržišta na nepredvidivost budućih reakcija ruske centralne banke, glavni ekonomista državne Spoljno-ekonomske banke (VEB) Andrej Klepač tvrdi da je tome važan uzrok odliv kapitala, koji će, po njegovoj proceni, ove godine biti izmedju 100 i 110 milijardi dolara, da će taj odliv sledeće godine biti i veći, te da potencijal pada rubje još nije iscrpen.
Mada podseća da su efekti svih velikih devalvacija rublje (1998, 2008-2009) pojedeni u roku od dve –tri godine novim jačanjem rublje, zašta nema opravdanja zbog strukturnih slabosti ruske ekonomije, Klepač tvrdi da su dosadašnje devalvacije rublje imale za rezultat potiskivanje uvoza domaćom proizvodnjom u nekim oblastima.
“U proizvodnji dugotrajne robe, na primer putničkih automobila, tržište jeste smanjeno, pad je počeo još krajem 2013. godine, ali vidimo da se tu odigrava zamena uvoza domaćom proizvodnjom”, kaže Klepač u intervjuu za Gazetu.ru i dodaje: ”Najozbiljnije promene nastale su na tržištu hrane. Za 15 godina, od krize 1998. godine, kod nas se faktički formirala savremena proizvodnja živinskog mesa. Ona je rasla po stopi od 10 odsto godišnje , a poslednjih godina po stopi od 6-7 odsto. Mi sada praktično možemo u potpunosti zameniti ‘Bušove batake’ (1990. su Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali sporazum o uvozu američkih pilećih bataka u Rusiju – prim. Ekonomske Vesti) i uvoz živine. Pri normalnom razvoju situacije u Rusiji, kroz nekoliko godina bismo mogli postati izvoznik živine na evropsko tržište”.
Andrej Klepač medju pozitivne efekte velikih devalvacija rublje ubraja i nastanak dosta savremenog i razvijenog svinjogojstva.
”Iako i tu ima problema: priplodna grla gotovo u potpunosti uvozimo iz inostranstva”, rekao je Klepač.
On priznaje da je domaća proizvodnja skuplja od uvozne i da se u njene podsticaje ulažu ogromna budžetska sredstva. Ali to ne umanjuje značaj tog preokreta, ne čini ga manje neke vrste industrijskom revolucijom i promenom standarda života na selu, kaže Klepač.
Ruska vlada je već donela odluku da se potroši 60 odsto sredstava jednog od dva postojeća rezervna fonda-Fonda nacionalnog blagostanja. Klepač smatra da bi taj fond – od oko stotinak milijardi dolara – trebalo potrošiti u potpunosti na dugoročne projekte koji bi vratili novac za 20-30 godina, a kako bi se dao impuls usporenom ekonomskom rastu i sprečila recesija.
