Čuveni Aneks G (ne) odnosi se na Beopetrol
U Sarajevu se upravo zaokružuje formiranje organa vlasti posle opštih izbora održanih oktobra prošle godine, pa se očekuje da Bosna i Hercegovina zakaže sledeći sastanak visokih predstavnika za pitanja sukcesije bivše SFRJ koji nije održan od 2009. godine. Taj sastanak nije održan upravo zbog sporova oko sprovodjenja Aneksa G kojim je regulisano pitanje privatne imovine, odnosno imovine fizičkih i pravnih lica. Medju visokim predstavnicima je pobedilo stanovište Hrvatske da bi ona i Srbija morale da potpišu bilateralni sporazum o načinu regulisanja pitanja iz ovog aneksa, kao uslov za njegovu primenu, koja, dakle, ne može biti neposredna i direktna. Pregovori o tom blateralnom sporazumu još nisu počeli.
Prema Aneksu G, države nastale na teritoriji bivše SFRJ su se obavezivale da će sva privatna imovina koju na njihovoj terioriji imaju fizička i pravna lica sa teritorije drugih potpisnica Sporazuma biti „priznata, zaštićena i vraćenja“ na stanje 31. decembra 1990. godine.
U trenutku prodaje beogradskog Beopetrola (2003. godine) preovladjujuće pravno stanovnšta u Srbiji bilo je da se ta odredba ne odnosi ni na Beopetrol ni na Boreli jer su važeći propisi u trenutku kad su te dve fire nastale dozvoljavali da se delovi preduzeća mogu izdvojiti ako se radi o zaokruženoj privrednoj celini koja je svoje rezultate rada u odnosu na matičnu kuću mogla meriti posebno, ako je odluka o izdvajanju doneta referendumom zaposlenih i ako je donet deobni bilans kojim su regulisane materijalne obaveze izmedju matične kuće i izdvojenog dela preduzeća u drugoj republici“. Prema tom stanovištu, beogradski Beopetrol i somborski Boreli nastali su na taj način te ne potpadaju pod udar Aneksa G Ugovora o sukcesiji.
Pošto ovakav pravni stav nije usaglašen izmedju Hrvatske i Srbije, sem spora koji je povela Ina, u pravnu nepriliku su gurnuti i kupci poslovnog prostora u Srbiji na koji pravo polažu i Borovo iz Borova (Hrvatska) i Boreli.
