Spomenik Majklu Džeksonu košta 900.000 evra!

Da, dobro ste pročitali. Spomenik Majklu Džeksonu u Srbiji toliko košta. No, nemojte preterano brinuti, nije reč o još jednoj statui koja će nas gledati s pijedastala, već o domaćem filmskom ostvarenju.

Producent filma „Spomenik Majklu Džeksonu„, Snežana Penev, u razgovoru za portal Ekonomske Vesti otkriva da je većina od tačno 890 hiljada evra, koliko je potrošeno na stvaranje ovog filma, skupljeno zahvaljujući stranim fondovima.

„Naš budžet je većinski finansiran iz stranih fondova, nešto više od 50 odsto, na šta sam ja vrlo ponosna. Mi smo uspeli da jedan proizvod izvezemo i prodamo strancima, tačnije oni su uložili u njega.“

O kojim stranim fondovima je reč?

„Finansiranje filmova funkcioniše po principu koprodukcija i sve se bazira na Evropskoj konvenciji o kinematografskim koprodukcijama, čiji je i Srbija potpisnik. Uslov da ostvarite koprodukciji jeste da imate sredstva u sopstvenoj zemlji, od javnog fonda ili javne televizije. Kada smo počeli finansiranje našeg filma, negde 2008. godine, raspisivanje konkursa za produkciju filma nije bilo tako često, otprilike na svake dve godine. Ja se sećam da je prvi novac koji smo mi ikada dobili bio od Medija fonda, čiji Srbija još uvek nije član jer nije deo Evropske unije. Međutim, mi smo uspeli da nemačkog koproducenta, sa kojim smo imali saradnju na prethodnom filmu Darka Lungulova „Tamo ovde“, delegiramo kao producenta u tom procesu razvoja, što znači da su oni imali ugovor za naš scenario, i oni su aplicirali na Medija fond kao nemački film. Na taj način smo mi dobili prva sredstva – 30.000 evra za razvoj filma. Inače ovaj film je koprodukcija četiri zemlje – Srbije, Nemačke, Hrvatske i Makedonije, tako da je film u sve četiri zemlje podržan od strane nacionalnih javnih fondova. Nakon toga smo zajednički učestvovali na konkursu fonda Saveta Evrope Eurimažu, koji pored finansijske podrške daje i jedan prestiž odnosno kredibilitet filmu. Mi smo od tog fonda dobili 130.000 evra.“

Koliko je teško doći do sredstava iz tih evropskih fondova?

„Nije lako zato što oni imaju razne uslove koje je neophodno ispuniti samo da biste aplicirali. Svaki fond ima neke svoje specifične zahteve, ali svima je zajedničko da zahtevaju da u svojoj zemlji imate minimum 50 odsto budžeta. Znači ne možete da pokucate na vrata tuđe zemlje ako vas sopstvena ne podržava. Zato je možda i nedovoljan broj izvora finansiranja u našoj zemlji prepreka da mi dobijemo više novca u drugim zemljama.“

Ko su glavni finansijeri kada je u pitanju Srbija?

„Najveći finansijer je Filmski centar Srbije, a tu su i Ministarstvo kulture, Sekretarijat za kulture AP Vojvodine, Grad Beograd, opština Velika Plana, koja nam je izašla u susret i obezbedila smeštaj i hranu za ekipu od 50-60 ljudi u trajanju od nekih 20 dana, kao i hotel Palisad, kome smo posebno zahvalni jer su odložili renoviranje hotela samo zbog nas.“

Da li se za „Spomenik Majklu Džeksonu“ može reći da je jedan od skupljih filmova u Srbiji?

„Nažalost ja bih rekla da spada u skuplje. U poslednje vreme sve je manje filmova koji imaju budžet preko 500 hiljada evra. To je onaj princip koji ja zagovaram i često ponavljam tu rečenicu – u Srbiji i zemljama poput Srbije imate dve opcije, prva je da snimate niskobudžetni film, a druga je da se okrenete koprodukcijama. Ja mislim da je to sudbina kinematografije malih zemalja. Kada u sopstvenoj zemlji možete da sakupti 150, 200, maksimum 300 hiljada evra putem fondova, televizija i svih izvora finansiranja, onda imate opciju da snimate film sa tolikim budžetom ili da se lepo okrenete koprodukciji.“

A u evropskim okvirima?

„Za evropske okvire ovo je vrlo niskobudžetni film. U Nemačkoj ne mogu da snime film ispod 2 miliona evra i oni filmove koji koštaju ispod 2 miliona evra smatraju niskobudžetnim. Mislim da je isto i u Hrvatskoj. Primera radi kod nas je ta granica nekih 150-200 hiljada evra.“

Spomenuli ste televiziju kao jednog od finansijera. Da li je Radio-televizija Srbije pomogla snimanje ovog filma?

„Ne.“

Da li ste uopšte na neki način aplicirali kod njih za pomoć?

„Oni zapravo nemaju nikakve konkurse za filmove na koje bismo mi uopšte mogli da apliciramo.“

Koji su to sve troškovi koji jedan film ima?

„To zavisi od scenarija filma. To su uglavnom tri faze – pripreme, snimanje i post-produkcija. Pripreme podrazumevaju celokupni razvojni put projekta, sve ono dok on nije spreman da iz perspektive scenarija i budžeta uđe u snimanje. Tu je reč o raznim istraživanjima, putovanjima, sastancima, kao i samo pisanje scenarija… Onda samo snimanje filma i na kraju post-produkcija.“

Ono što sigurno zanima mnoge ljudi u Srbiji jeste koliko su plaćeni naši glumci? Evo u vašem slučaju, koliko od budžeta filma „Spomenik Majklu Džeksonu“ je otišlo na glumačku postavku?

„Ovako ću vam to objasniti. Mi smo imali desetak velikih uloga. Meni je drago zbog toga, ali je to malo…uh. Znate, uvek imate glavnog glumca i još dve velike uloge koje imaju preko 10 snimajućih dana, a recimo da filmovi u proseku imaju od 30 do 40 snimajućih dana. To je neki standard. Međutim, kada smo dobili plan snimanja, takozvani day out of day, mi smo imali deset glumaca sa preko 10 snimajućih dana. Ako uzmete u obzir da bolji glumci koštaju od 800 evra pa naviše po danu i kada imate 10 glumaca sa preko 10 snimajućih dana onda je to baš značajan izdatak. Povrh svega mi smo imali zaista glumce A kategorije – Borisa Milivojevića, Natašu Tapušković, Dragana Bjelogrlića, Branislava Trifunovića, Ljubu Bandovića, Tonija Mihajlovskog. Sve su to glumci prvog ranga. Tu su i Mirjana Karanović i Srđan Miletić, koji jesu odigrali uslovno rečeno male uloge, ali jako zahtevne. U svakom slučaju recimo da je na glumce otišlo do nekih 100 hiljada evra iz budžeta.“

Film „Spomenik Majklu Džeksonu“ beogradsku premijeru doživeće 29. oktobra u Sava centru, nakon čega kreće redovna projekcija filma.