Suzbijanje sive ekonomije na rekama

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije saopštilo je da su kontinuirane akcije inspekcije tog ministarstva rezultirale time da 95 odsto splavova za privredne i ugostiteljske svrhe i 80 odsto čamaca u Beogradu sada ima dozvolu i obavilo je tehničke preglede.

Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za inspekcijske poslove Aleksandar Simić rekao je kasno sinoć, tokom kontrole splavova i brodova na rekama u Beogradu, da je Ministarstvo odlučno u nameri da konačno uvede red u ovu oblast, zbog čega su prvi put inspekcija i predstavnici Lučke kapetanije obišli teritorije svojih nadležnosti duž reka i utvrdili tačan broj plutajućih objekata na rekama, kao i broj poreskih obveznika.

Simić je naveo da je do sada napisano 200 prekršajnih prijava za splavove i privredne subjekte, uz podsećanje na to da se kazne kreću od 15.000 do 150.000 dinara za fizička lica, odnosno od 150.000 do dva miliona dinara za pravna lica, tako da očekivani priliv u budžet iznosi 100 miliona dinara.

Prema njegovim rečima, država gubi ogroman novac u zoni sive ekonomije u oblasti rečnog transporta, s obzirom na to da se procenjuje da se u ovoj zoni nalazi tri do četiri miliona tona robe, od ukupno devet miliona, koliko iznosi godišnji promet robe na rekama.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Leposava Sojić navela je tokom kontrole da je kompletirana baza podataka putničkih brodova kako bi se znalo koliko tačno iznosi šteta koju ima država, kao i u kojoj meri se građani dovode u opasnost zbog nekvalifikovane radne snage na brodovima i neadekvatnih plovila.

Naredni zadatak jeste da se popišu svi rekreativni splavovi, splavovi za ličnu upotrebu, ukazala je ona i dodala da se procenjuje da tih objekata samo na beogradskim rekama ima više od 2.000.

Sojić je istakla da će prvi put biti popisani splavovi i čamci na jezerima i kanalima, i ponovila značaj elektronskog praćenja plovila na rekama putem rečnog informacionog sistema (RIS), jer se za one koji to izbegavaju, odnosno isključuju GPRS uređaje, može osnovano sumnjati da se bave ilegalnim prevozom.

Sa elektronskim nadzorom nad rekama, kako je objasnila, u svakom trenutku nadležnima je poznato ko se sve kreće rekama, što je od velikog značaja u kontroli i suzbijanju nelegalnih aktivnosti na vodi.

Sojić je naglasila da se prvi put popisuju i sva mesta duž reka na kojima se vrši nezakonit pretovar i deponovanje peska i šljunka, u cilju sprovođenja novog zakona i uredbe o uslovima po kojima treba da postupaju luke.

Samo na teritoriji Beograda postoji 41 lokacija na kojoj se odvija trgovina van kontrole resornog ministarstva i Agencije za luke.

Popisane su sve takve lokacije na Dunavu i Savi (Novi Sad, Apatin, Bezdan, Smederevo, Sremska Mitrovica, Šabac) kako bi se sa ovom praksom prestalo u cilju smanjenja sive ekonomije u rečnom saobraćaju, navodi se u saopštenju.