Profesija na nišanu: Čemu tajni brifinzi za odabrane novinare

Novinari su na nišanu. Šefovi nekoliko ključnih medija u svetu odlučili su se za specijalna obraćanja svojim redakcijama, jer kako je citiran šef Rojtersa Stiven Adler ne dešava se svaki dan da predsednik SAD izjavi da su novinari medju najnečasnijim ljudima na svetu. I može se aktuelnom američkom predsedniku spočitavati ovo ili ono, ali Pandorina kutija je otvorena i pre nego što su na njegovom primeru mediji pokazali da je izmedju stvarnosti i slike koju mediji o stvarnosti emituju razlika kao izmedju neba i zemlje ili izmedju najavljivanog  totalnog poraza i neočekivane pobede Donalda Trampa. Jost Miler-Nojhof, doktor pravnih nauka, nastavnik na Otvorenom univerzitetu u Berlinu i urednik za pravna pitanja u berlinskom listu Tagasspiegel smatra da zna kako je poverenje u medije ovako palo. Kako su Ekonomske Vesti već pisale on smatra da je to zbog nezdrave veze izmedju medija i politike, dosluha izmedju medija i politike, a da bi to dokazao tražio je da mu kabinet nemačke kancelarke dostavi celu listu tajnih brifinga koje je ona tokom 2016. godine održala sa odabranim novinarima, sve sa temama o kojima je bilo reči i imenima novinara koji su imali tu čast. Posebno su ga zanimali brifinzi na temu izbegličke krize, Bregzita i političke stranke koja se zove Alternativa za Nemačku. Upravni sud u Berlinu dao je za pravo Miler-Nojhofu sem u zahtevu da dobije i sadržaj razgovora. Evo kako je Jost Miler-Nojhof u listu Tagesspiegel obrazložio svoje razloge za ovakav zahtev:

“Često se nemačka kancelarka Angela Merkel sreće sa odabranim novinarima na razgovorima koji nisu javni… Tu važi stroga poverljivost koje se učesnici drže. ”Unter drei” tako se nazivaju u (nemačkom) žurnalističkom žargonu. Pozivi se upućuju telefonski. Izvešavati ne sme niko, tu se samo sakupljaju saznanja. Ipak pokušavaju novinari da dobiju neku od izjava ili informacija “unter zwei”, odnosno da im se dozvoli da ih javno upotrebe uz navodjenje okruženja izvora. To su često “vladini krugovi” ili “partijski vrh”. Samo  informacija dobijena “unter eins” sme biti upotrebljena uz navodjenje tačnog izvora (“Merkel je rekla da…)… Istovremeno vlada koristi te termine za stvaranje raspoloženja. Merkel je ranije i sama bila portparolka i zna kako se prava pitanja postavljaju”.

“Dosluh medija i vlade mnogo puta je bio predmet kritike, da se tu dovodi u pitanje  uverljivost izveštavanja vidi se i u sadašnjim konfliktima u SAD… Kabinetu kancelarke je unapred objašnjeno da se informacije traže za potrebe istraživanja o vezama izmedju medija i politike, da su gledanja kancelarke na navedene teme od velikog javnog interesa. Državni izvori su pri davanju informacija striktno obavezani na jednak tretman. Tome protivreči  davanje odredjenih  informacija samo jednom ekskluzivnom krugu medija. Na molbu da bliže obrazloži svoje odbijanje da (tražene ) podatke da, kabinet kancelarke nije odgovorio. Kako bi stvar bila olakšana, ponudjeno je i da se traženi podaci upotrebljavaju poverljivo i da se od Berlinskog upravnog suda traži dopuštenje za to“.

Miler-Nojhof dalje obrazlaže da je tražio podatke o tome koji su novinari kod kojih tema bili prisutni na spornim brifinzima jer „zainteresovani gradjani odatle mogu da saznaju koji su mediji privilegovano informisani. Takodje bi mogli da vide koje medije vlada u svrhe saradnje sa novinarima privileguje“.

„Odluka (Suda- prim. Ekonomske Vesti) obuhvata samo informaciju o organozovanim razgovorima. O svakodnevnim telefonskim razgovorima ili susretima novinara informacija niti je tražena niti je Sud davanje takvih informacija zahtevao. Takodje nisu dodirnuti ni svakodnevni za prikupljanje informacije naophodni kontakti bez obzira da li se radi i onima „unter eins“, onima „unter zwei“ ili onima „unter drei“. Tačno je, medjutim, da osnovni konflikt ostaje, ako novinari moraju istraživanjem da dolaze do informacija od državnih organa koji su zakonom obavezani da informacije daju. Jer postavlja se pitanje da li jedan novinar odredjenu informaciju „unter eins“ mora da zahteva, dok su je drugi novinari „unter drei“ već dobili. O tome još nema odluke suda. Otvoreno je takodje pitanje da li savezna vlada ispunjava svoju obavezu u pogledu dostupnosti informacija ako na pitanje koje joj je postavljeno „unter eins“ odgovara „unter drei“ dakle zahtevajući poverljivost (dakle, da se data informacija ne upotrebljava- prim. Ekonomske vesti). Kabinet kancelarke smatra da je odgovor: da. Ako je to tačno, onda kabinet kancelarke može sam da odlučuje koje informacije treba da stignu do javnosti, a koje ne. Ovde se radi o protivrečnosti koja još nije razrešena“, navodi Jost Miler- Nojhof.

Tagesspiegel je regionalna novina iz Berlina. Pored Berliner zeitunga imaju najveći broj pretplatnika, ali se za razliku od ovog više čitaju u zapadnim kvartovima nemačke prestonice. I pored velikih napora vlasnika,  listu, koji s smatra liberalnim, nije još priznat  nadregionalni značaj.