Ekonomske Vesti u Maroku: Najpoznatiji pijačni trg na svetu
Isto kao što je Marakeš najpopularnije turističko mesto u Maroku, sasvim zasluženo, tako je i Trg Džema el Fna bez premca najpoznatiji simbol tog uzbudljivog grada.
Reporteri portala Ekonomske Vesti nekoliko dana su proveli u Marakešu, i bez izuzetka svaki dan je počeo ili se završio na Trgu Džema el Fna. Preko dana, veliki crveni trg je uglavnom prazan, sa strane stoje konji sa kočijama, poneka žena nudi iscrtavanje kanom, a pažnju turista privlače lokalci sa majmunima i zmijama za fotografisanje. Kako sunce krene da zalazi, tako Trg Džema el Fna počinje da živi.
Ali, krenimo od početka. Ovaj trg se u istorijskim zapisima pominje otkako se zna za Marakeš. Međutim ne uvek pod imenom Džema el Fna, što znači „skup mrtvih“. A taj trg je sve sem skup mrtvih. Nekada je bio, zapisi otkrivaju da su se na tom trgu pre nekih hiljadu godina izvršavale smrtne kazne, a i danas, tvrde neki lokalci, ispod trga postoji zatvor za politički neposlušne.
Danas, Džema el Fna ne samo što je najživlji deo Marakeša, moguće i celog Maroka, nego je i pod zaštitom UNESCO-a i to zbog uličnih umetnika koji lokalce i turiste zabavljaju pričama, muzikom, raznoraznih performansima…
Odmah iza umetnika tokom večeri nalazi se sijaset ad hoc uličnih restorana, nazovimo ih tako. Izgledom podsećaju na scene sa, primera radi, Guče. Klupe i stolovi prekriveni mušemom, ali u ponudi nisu pljeskavice, već kebabi, tažini (marokanska jela koja su u osnovi dinstani luk i piletina, jagnjetina ili teletina), morski plodovi i marokanske kobasice od teletine, bez preteranih dodataka, kao što je slučaj kod nas.
Kao i na svakom turističkom mestu u Africi, tako će vas i na Trgu Džema el Fna sa svake strane ulični prodavci bukvalno vući za rukav ne bi li otvorili novčanik. Mladi momci mašu jelovnicima ispred brojevima označenih ad hoc uličnih restorana. Pomislili biste da ćete uštedeti, ipak jedete na pijačnom trgu, ali nećete ukoliko ne znate za jadac. A jadac su dodaci. Salate, kus-kus, voda… Mi nismo znali. Naručili smo mešane morske plodove i kebabe, a konobar nam je rekao „Ok, stiže i salatica, može malo i kus-kusa“. Nismo stigli ni da razmislimo, a već smo klimnuli glavom i nestrpljivo čekali gozbu. Stigle su salate na tanjirićima, tako i kus-kus, a zatim i glavno jelo. Bili smo prezadovoljni, a onda smo otkrili da je cena tog povrća i kus-kusa veća od cene glavnih jela. Sveukupno, za dvoje, oko 30 evra. I zaslužili su!
Nakon obroka, možete se prošetati jednom od, čini se, stotinu uličica u kojima možete kupiti sve što vam padne na pamet. Čajnik, tradicionalnu arapsku nošnju, torbu, svećnjak, ili ugovoriti neki izlet – a u ponudi ih je skoro 20, sa cenama od 20 pa sve do nekoliko stotina evra po osobi. Pre ulaska u uličice medine (starog grada) u Marakešu, možete popiti čašu sveže cedjene pomorandže za 5 dirhama (oko 50 dinara), a možete i sesti u neki od restorana sa „panoramskim terasama“ i posmatrati život Trga Džema el Fna.
Kraj večeri najbolje je zasladiti marokanskim slatkišima. Možete ih kupiti od uličnih prodavaca, za 50 dirhama (oko 500 dinara) dobićete deset komada raznih suvih kolača, ali ćete daleko bolje (i lepše) proći na malopre spomenutim panoramskim terasama. Za oko 60 dirhama dobićete nekoliko komada marokanskih kolača koji uglavnom podsećaju na baklavu, kao i nezaobilazni gazelin rog – marcipan u vlažnom testu.
Koliko je preko dana praznjikav, toliko je uveče ovaj trg prepun ljudi. Kako lokalaca, tako i turista. Naravno, morate biti pažljivi. I pored prisustva policije i vojske na svakom ćošku, što je slučaj u celom Maroku, Marokanci su narod sa kratkim fitiljem. U jednom momentu sve će izgledati apsolutno mirno, ali se to u sekundi može pretvoriti u masovnu tuču i to zbog banalnosti poput pozicije u redu za kupovinu vozne karte. Na svako izbijanje bilo kakve gužve, najpametnije je udaljiti se što brže i što dalje.
Što se snalaženja u prostoru tiče, komplikovano jeste, ali ne i nemoguće. Nosite mapu sa sobom, a kada vam ulice postanu preuske i preslične, pomoć potražite od prodavaca. Momci koji vam sami prilaze i nude vam da vam pomognu sa željenom lokacijom na kraju srdčane pomoći od vas će tražiti novčanu nadoknadu. U tim slučajevima tražiće vam 5, 10 i više evra, ali će pristati i na manje iznose. No, zapamtite, u pitanju je narod koji brzo plane, a vi ste ipak turista u nepoznatom i tokom noći ne nužno najbezbednijem mestu na svetu.
Možda je kraj ove priče o fantastičnom Trgu Džema el Fna bio pomalo otrežnjujuć za one koji su mislima već poleteli ka Marakešu. Neka ne bude razlog za odustajanje, već samo dobijanje pune informacije. Marakeš je ne samo marokanski i severnoafrički, već zaista svetski dragulj koji mora biti viđen, bolje reći proživljen.
