Pitanje radjanja i pitanje plaćanja:Šta mogu 5000 evra?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je opet bacio kosku medju kritičare i analitičare, a nije ni originalan : 5000 +evra porodiljama još od 2007.godine dodeljuje njegov ruski kolega Vladimir Putin, najviše što je postigao je par godina(2013-2015) pozitivnog prirodnog priraštaja, ali oko nule.

Takozvani materinski dodatak od oko 450 000 rubalja dodeljivan je za rodjenje drugog deteta, ali od ove godine se već posle rodjenja prvog deteta dobija 466 617 rubalja ili 5369 evra, a posle rodjenja drugog deteta se iznos uvećava za još 150 000 rubalja na ukupno 616 617 rubalja ili 7094 evra.

Prirodni priraštaj u Rusiji je do 2012.godine bio negativan i, posle pozitivne faze od 2013.do 2015.godine, od 2016.godine je negativan ponovo.Prirodni pad broja stanovnika i više je nego kompenzovan  posle 2008.godine pozitivnim migracionim saldom, ali je počev od 2018.godine i taj izvor rasta stanovništva iscrpen.

Finansijske demografske mere se u Rusiji neprestano šire uz svest da je u dobu za radjanje malobrojna generacija iz 90-tih, kakav je i kod nas slučaj, i da je zato domet materijalnih podsticaja radjanju veoma ograničen :nerodjene žene ne radjaju decu!

Tokom prvih pet meseci ove godine broj živorodjene dece je u Rusiji, u odnosu na isti prošlogodišnji period, smanjen za 8,2 odsto!

Dakle, decu nema ko da radja, a uzimajući u obzir nasilje kome je u društvima kao što je naše često izložena žena u kući, na poslu pa i na ulici, nema ni sa kim.Prvi je problem teško rešiv, drugi je samo malo  lakši.

Mi se rado i oko ovih demografskih pitanja poredimo sa zemljama Evropske unije. Mada malo njih ima na ledjima takav teret 90-tih, ako te zemlje demografski problem drže pod kontrolom to je zahvaljujući migracijama.

Ipak se smatra da su države severne Evrope mnogo uspešnije u podsticanju nataliteta nego države na jugu. Dokaz za to su pokazatelji fertiliteta, mada fertilitet ni u jednoj evropskoj državi nije na nivou proste reprodukcije stanovništva (2,14 dece po ženi).

Medju pet država koje, prema podacima OECDa, imaju najvišu stopu fertiliteta, zbilja preovladjuju bogate države severne Evrope, ali medju njima je i Rumunija, a nema Finske. Dakle: Francuska (1,84), Švedska (1,76), Rumunija (1,76), Irska (1,75) i Danska (1,73).

Petorka na začelju liste su sve same juznoevropske države : Malta (1,23), Španija (1,26), Italija (1,29), Kipar (1,32) i Grčka (1,35).

Sem što je na prvi pogled uočljivo da najnižu stopu fertiliteta imaju tkz.mačistička društva gde su pranje sudova i briga o deci posao žene,  šta  se u  politici severnoevropskih država razlikuje od  politike juznoevropskih država što bi moglo da bude izvor razlika u radjanju?

Demografska politika severnoevropskih država je pre svega fokusirana na  ženu, ne na samo radjanje, na stvaranje uslova da se žena uopšte ne dovodi pred dilemu : radjati ili raditi, deca ili standard, tvrdi u svojoj analizi izdanje The Conversation.

„Porodična politika u njihovom slučaju nije usmerena na povećanje broja radjanja, nego pre na stvaranje uslova da roditelji imaju ravnotežu izmedju posla i porodice. Te države posebno teže promovisanju zaposlenosti žena. Procenat zaposlenih žena medju najvišim je u Evropi, ako ne i u svetu, ali je i dalje niži nego kod muškaraca. I državna politika ima za cilj da se ta razlika smanji i postigne rodna ravnopravnost na tržištu rada“, tvrdi se u analizi tog izdanja.

Dakle, “ države u kojima  najviše žena radi, imaju najviše dece“.

„Stopa zaposlenosti žena najviša je u Severnoj Evropi, a najniža u Južnoj Evropi, i upravo na severu žene imaju najviše dece, a ne negde drugde“, konstatuje The Conversation i dodaje da je korelacija izmedju veće zaposlenosti žena i većeg fertiliteta pre indirektna nego ciljana posledica  politike ravnopravnosti žene i muškarca na tržištu rada, u podeli poslova u kući, ali i zajedničkoj brizi o deci.

Tako je, prema podacima OECD, 2018.godine, u Švedskoj bilo zaposleno 79,1 odsto muškaraca starosti od 15 do 64 godine i 75,8 odsto žena-razlika 3,3 procentna poena, dok je u Grčkoj istovremeno bilo zaposleno 64,5 odsto muškaraca i 45,3 odsto žena-razlika 19,2 pp, a u Italiji 67,7 odsto muškaraca i 49,8 odsto žena – razlika 17,9 procentnih poena.

The Conversation se doduše poziva na podatke iz 2015.godine kad tvrdi da se u zemljama severne Evrope za razne servise za pomoć ženi izdvaja dvaput veći procenat BDPa nego u južnim evropskim državama, veći broj dece je zbrinut u dečjim vrtićima, a muškarci na severu Evrope su pioniri u korišćenju porodiljskog odsustva.

Porodična politika država severne Evrope se mnogo proučava i u velikoj meri je prihvaćeno da ona daje solidne demografske rezultate iako pitanje proste reprodukcije stanovništva nije rešila.

Kad su u pitanju tačke na kojima zemlje severne Evrope u svojim porodičnim politikama insistiraju, Srbija je bez sumnje u društvu sa Maltom, Španijom, Grčkom, Italijom..

Stopa zaposlenosti žena u Srbiji je 42 odsto, a muškaraca 58 odsto, a stopa zaposlenosti žena u neformalnom sektoru 65 odsto, saopštila je neki dan potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

„Prosečna zarada žena je skoro za 10 000 niža od prosečne zarade muškarca, pri čemu su za vreme pandemije žene bile te koje su ostajale kod kuće, pre svega da bi brinule o drugim članovima porodice, dok su muškarci razmišljali o obukama i dodatnom obrazovanju, rekla je ona.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com