Epl ne zna šta da radi sa 142 milijarde dolara

Kralj Mida, možda ga se sećate, imao je problem sa zlatom. Sve što je dotakao pretvorilo se u žuti plemeniti metal, piše BBC. Bilo je lepo neko vreme, ali ne i kada je shvatio da „sve“ znači „sve“.

Možda bi danas imao sipmatija prema Epl i njihovom problemu – jednostavno imaju previše novca.

A najveći tromesečni profit u istoriji, 18 milijardi dolara, zapravo pojačava Eplovu najveću glavobolju – višak novca.

Ukratko, kompanija zarađuje novac daleko brže nego što je u stanju da ga potroši.

Problem je kako proslediti taj novac akcionarima.

A ima ga dovoljno, u teoriji, da kupi 480 od 500 najvrednijih kompanija na indeksu Njujorške berze S&P 500. Ili Litvaniju, tri puta.

Ali, jednostavno, kupovina kompanija je složen i delikatan posao i pogodne firme za preuzimanje su retke.

Eplova poslednja kupovina, muzički servis „Beats“, koštao je samo 3 milijarde dolara, a to im je bila najveća kupovina u istoriji.

Novac ulaže i u svoj razvoj. Za svoju novu centralu, koja se prostire na 71 hektaru, Epl će potrošiti 5 milijardi dolara. Ali novac i dalje pristiže. I većina ga završi u kratkoročnim i dugoročnim hartijama od vrednosti: vladinim i korporativnim obveznicama.

Epl upravlja novcem preko podružnice „Braeburn Capital“, locirane u Rino (američka savezna država Nevada) gde nema korporativnog poreza. To je, u stvari, jedan od najvećih hedž fondova u svetu.

Ali akcionari su zahtevali da se deo tog novca prosledi njima tako što će Epl od njih otkupiti akcije.

Menadžer hedž fonda Dejvid Ejnhorn tužio je Epl kako bi dobio isplatu. On je tvrdio, da novac uložen u državne obveznice daje beznačajne prinose. I zahtevao je da Epl počne sa otkupom sopstvenih akcija od deoničara.

Sud je 2012. godine obavezao Epl da počne sa otkupom deonica od svojih akcionara. Prošle godine kompanije je potrošila 45 milijardi dolara na otkup deonica.

Ali to nije rešilo problem. Najnoviji rezultati pokazuju da, Epl, ima novca više nego što je ikad imao.

Ukupno, Epl ima oko 178 milijardi dolara gotovine i 35 milijardi dolara duga (kad se to sabere i oduzme dobije se ranije pomenuta cifra od 142 milijarde dolara).

Duga? Za ime Boga, kada imate toliko novca u kasici prasici, zašto pozajmljujete novac?

Odgovor je jednostavan, mali deo tog novca je lako pristupačan za isplatu deoničarima. Oko 89 odsto novca nalazi se u of-šor zonama, koje su van domašaja američkih poreskih vlasti.

A, ako bi novac vratili u SAD morali bi da plate korporativni porez od 35 odsto.

Dakle, mnogo je lakše pozajmiti novac. A, s obzirom da imaju ogromnu rezervu, banke su više nego spremne da im pozajme novac po izuzetno niskim kamatama, čak i za današnje standarde.

Izvršni direktor Tim Kuk rekao je američkom Kongresu pre dve godine da bi se veliki deo novca, na kraju, mogao vratiti u SAD.

„Epl bi rado platio veći porez, ali samo ako bi došlo do dramatičnog pojednostavljanja korporativnog poreza i smanjenja poreza, na razumni nivo, za prihode ostvarene u inostranstvu“, rekao je Kuk.

A, u međuvremenu, planina novca nastavlja da raste.