Migrantima se dobro ne piše :Ni u Evropi, ni u Rusiji,ni u Americi…

Posle osam godina pregovora, države članice Evropske unije su naprasno postigle dogovor oko reforme propisa o azilu i migracijama i usvojile je.

Reforma je usvojena, a glavne njene tačke ostale su nerazjašnjenje.Naprimer, pitanje trećih država u koje bi trebalo da budu upućeni migranti, kojima je zahtev za azil u EU odbijen.

Ali Evropi se žurilo – dva meseca pred izbore za Evropski parlament strategijom „klin se klinom izbija“ trebalo je migracije kao predizborni argument izbiti iz ruku desno pozicioniranim strankama kojima se na evropskim i nacionalnim izborima smeši lep uspeh – u glavnim državama EU Nemačkoj i Francuskoj, na primer.

Migranti nisu omiljeni u javnosti mnogih EU država, a broj podnetih zahteva za azil 2023.godine je u EU bio 1 142 618, odnosno 18 odsto veći nego 2022.

Tako se Evropska unija dogovorila da se ubuduće migranti registruju na njenim spoljnim granicama, a na osnovu otisaka prstiju i fotografija.

Podnosioci zahteva za azil iz zemalja čijim državljanima je stopa odobravanja tog azila ispod 20 odsto, kao i oni koji budu označeni kao opasnost po javnu bezbednost, biće odmah upućivani u prihvatni kamp sa uslovima sličnim zatvorskim, i podvrgnuti ubrzanoj proceduri odlučivanja o njihovom zahtevu.

Od ove evropske strogoće biće izuzeti samo maloletni podnosioci zahteva za azil, bez pratnje.

Ubrzana procedura rešavanja o zahtevu za azil ne može trajati duže od 12 nedelja,a u roku od još najviše 12 nedelja moraju biti deportovani oni kojima je azil odbijen.

Kuda će biti deportovani? U zemlje porekla ili u treće države, koje EU oceni kao sigurne.

Evropska unija već neko vreme, a i neke članice pojedinačno, pregovaraju s nizom država o prijemu odbijenih podnosilaca zahteva za azil i tu se uglavnom radi o ponudi koju mnogi smatraju i sramotnom : državama u ekonomskim nevoljama nudi se novac, a od njih zauzvrat očekuje da pooštre uslove tranzita migranata drugim rečima, migrante zadrže na svojoj teritoriji.

Uvedeni su i mehanizam solidarnosti i krizni mehanizam.

Mehanizam solidarnosti je pre svega smišljen za Grčku i Italiju, države pod najvećim migrantskim pritiskom : godišnje će najmanje 30 000 migranata biti raspodeljeno po drugim državama članicama. Mađarska i Poljska su već najavile da u ovom mehanizmu neće učestvovati. Novi propisi dozvoljavaju i takav slučaj, ali Mađarska i Poljska će u tom slučaju morati da plate. Koliko još nije utvrdjeno.

Krizni mehanizam dozvoljava državi pod udarom naročito velikog broja migranata da proširi krug podnosilaca zahteva za azil na koje se odnosi ubrzana procedura, kao i da ih u uslovima sličnim zatvorskim drže duže od propisanih 12 nedelja.

Evropska unija veruje da će oštriji propisi za migrante i smanjeni izgledi za azil veliki broj ljudi unapred odvratiti od kretanja na put.

Rusija ima ogromnu potrebu za stranom radnom snagom i prema oceni ruskog predsednika Vladimira Putina u toj zemlji ima oko 10 miliona radnih imigranata.

Posle terorističkog akta, koji se u „Krokus Siti Holu“ odigrao 22.marta, Rusija je donela niz propisa i mera kojim se kriterijumi za sticanje prava na rad i boravak u Rusiji za radne imigrante pooštravaju.