Veštački kuk – ko neće da čeka godinama,plati 11 000 evra?

Ovo saopštenje nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije“ prenosimo u celosti još jednom zaprepašćeni informacijama o vremenu potrebnom da bolesnik,kome je nužan veštački kuk, tu medicinsku uslugu dobije na teret zdravstvenog osiguranja, koje plaća, i još više sumom, koju mora,ako može, da plati da mu se ta usluga pruži privatno, a ukoliko ne želi da mu, dok čeka jedan kuk, propadne i drugi!

Nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“ uputila je sledeći apel predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kome tvrdi da ukidanje liste čekanja u zdravstvu zahteva izmenu sistemskih zakona

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je opravdano ukazao na neophodnost ukidanja lista čekanja u zdravstvu.Kao primer su navedene oblasti oftalmologije,gde na operacije čeka 7200 pacijenata i oblast ortopedije gde je takodje više hiljada gradjana na dugogodišnjem čekanju.

Kao prvi korak ka ukidanju lista čekanja predsednik je dao uputstva premijeru Vlade Republike Srbije gos.Vučeviću i ministru zdravstva dr Lončaru oko efikasnijeg korišćenja zdravstvenih kapaciteta.

Kako iz navedenog nije jasno da li Predsednik raspolaže sa relevantnim informacijama o uzrocima lista čekanja u zdravstvenom sistemu,smatramo da je korisno podsetiti na sledeće činjenice:

Na listama čekanja na različite dijagnostičke i terapijske procedure,koje vodi RFZO čeka blizu 70 000 gradjana.Medjutim, realne liste čekanja su mnogo duže jer brojne biohemijske analize i PH nalaze hiljade gradjana ne mogu da ostvare u razumnom roku u državnim ustanovama, koje inače finansiraju iz obaveznog doprinosa od 10,3 odsto na bruto platu.Slična je situacija za 700 000 bezubih gradjana,koji svi imaju pravo na zubne proteze na račun RFZO.Stoga se mora konstatovati da se na listama čekanja za dobijanje odredjene zdravstvene usluge nalaze stotine hiljada gradjana Srbije.

Treba znati da Srbija ukupno iz javnih i privatnih izvora troši za zdravstvo oko 11 odsto BDPa, odnosno blizu 7 milijardi evra što znači da zdravstvo svakog gradjanina godišnje košta preko 1000 evra, lečio se ili ne.Takodje Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34 000 lekara i 9000 stomatologa što je znatno više od proseka po glavi stanovnika od onoga u zemljama EU.Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka pomenutih zemalja.Na žalost, rezultati su poražavajući.Uprkos veće potrošnje za zdravstvo od 2-3 odsto BDPa nego u zemljama regiona ishodi su lošiji.Dovoljno je podsetiti da je Srbija po stopi obolevanja od onkoloških oboljenja u sredini evropskog proseka,ali da je po stopi smrtnosti od ovih bolesti u vrhu.

Ukratko, postoje kadrovi,infrastruktura,finansije, ali rezultat uporno izostaje.

Zaključak je jasan : zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, rasipanje je ogromno, a korupcija, po svim anketama gradjana, vrlo prisutna.Ovi faktori rezultiraju negativnim zdravstvenim ishodima uprkos visokoj potrošnji, pa je i nezadovoljstvo gradjana opravdano.

Stoga bi uputstvo predsednika Vučića i premijeru i ministru zdravstva moralo da sadrži bar dva zahteva za hitnom izmenom sistemskih zakona koji su doveli do ovakvog stanja u zdravstvu.

Prva izmena u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti bi morala da ukine mogućnost dopunskog privatnog rada državnog lekara s obzirom da je to legalizovan konflikt interesa i predstavlja sistemski uzrok stvaranja lista čekanja u državnim ustanovama.Legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak,dijagnostiku i intervenciju.Što su duže liste čekanja odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru. Gradjanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos,ali ovog puta iz džepa.I vrhunac paradoksa, koji snažno iritira jer asocira na sistemsku korupciju: gradjanin – pacijent često plaća istom državnom lekaru,koji je sada u ulozi privatnika,a do koga nije mogao da dodje zbog dugačke liste čekanja u državnoj ustanovi.

Druga izmena u Zakonu o zdravstvenom osiguranju bi podrazumevala integraciju privatnog zdravstvenog sektora u RFZO kroz finansiranje osnovnog paketa usluga.Time bi gradjani konačno u 2024.godini dobili mogućnost da slobodno,za svoj obavezni doprinos biraju lekara u državnom ili privatnom sektoru.

Treba podsetiti na žalosnu činjenicu da je Srbija ostala poslednja država u Evropi u kojoj gradjanin ne može, zbog anahronog monopolskog modela zdravstva, da slobodno bira lekara i finansira uslugu iz svog obaveznog osiguranja.

Stoga apelujemo na predsednika Aleksandra Vučića da insistira na izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju kako bi se ubrzalo ukidanje lista čekanja u državnim zdravstvu i time omogućilo dostupnije, kvalitetnije i racionalnije pružanje zdravstvenih usluga gradjanima Srbije“.