Smešna strana sveta: Sofa
Imala sam jednog urednika, koji je odredio glavna mesta za sedenje u redakciji, pa su na glavnim mestima mogli da sede samo odabrani novinari.
Smesta je intervenisao ukoliko bi neko, makar samo radi kratkog razgovora, seo na stolicu kolega s visokim rejtingom: mogao bi ovaj da naidje i pomisli da mu je mesto zauzeto a on nešto diskreditovan ili pao u nemilost, daleko bilo.
Čime se ozbiljan čovek bavi, krstili smo se.
Da ne poveruješ: moćna Evropska unija dve nedelje se trese od uvredjenosti zbog jedne – stolice.
Niko se više ne seća zbog čega je najviša delegacija Brisela putovala u veliku državu Tursku. Ali mora da je bilo jako važno kad je ovako završilo – preko stolice.
Predsednica Evropske komisije, institucije na čelu ekonomske i političke zajednice 27 država, posle dve nedelje je, još do bola uvredjena, to pitanje u svoj njegovoj veličini iznela pred Evropski parlament. Da pokaže, kako je, posle evropskog komesara za spoljne poslove Žozefa Borela, još jedan evropski muškarac, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, nedorastao da predstavlja temeljne evropske vrednosti, u ovom slučaju rodnu ravnopravnost.
Naime, ako još neko ne zna: kod turskog predsednika Redžepa Erdogana bile su samo dve stolice, koje su odmah zauzela dva muškarca – Erdogan i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ostala da stoji, otvoreno izrazivši iznenadjenje. Nijedan od prisutnih muškaraca nije reagovao. Zatim je fon der Lajen postavljena da sedne na sofu uvredljivo udaljenu od centralnog dela prostorije.
Turski protokol je saopštio da je sve organizovano uz saglasnost evropskog protokola, evropski protokol je saopštio da nije imao nikakvog pristupa organizaciji spornog sedenja. Ursula fon der Lajen je odlučno odbacila da je uopšte reč o protokolu.
Tako da smo ostali uskraćeni za informaciju: ko je protokolarno šef Evropske unije.
U Turskoj se godinama nalazi oko tri miliona izbeglica, medju kojima je ogroman broj žena svih uzrasta. O kakvim se njihovim ljudskim i ženskim pravima može govoriti? Nije zapamćeno da je ijedan visoki evropski funkcioner ovako uzbudjeno kao gospodja fon der Lajen u ponedeljak otvorio njihovu temu.
Gospodja fon der Lajen je rekla da je prva žena predsednica Evropske komisije u njenoj istoriji i da je očekivala da u Turskoj bude tretirana kao predsednica EK, a nije, samo zato što je žena.
Nije ostavila ni najmanjeg mesta mogućnosti da je šlampavost ili drskost turske strane možda posledica turskog odnosa prema Evropskoj uniji, a ne prema njoj lično. Dve su strane inače u veelikoj ljubavi.
Pošto za tretman kakav je imala nije našla osnova u evropskim dokumentima, fon der Lajen je zaključila da tako kako je tretirana ne bi bila tretirana da nosi odelo i kravatu, naime da je muškarac.
„Osećala sam se povredjenom i usamljenom, kao žena i kao Evropljanin”, rekla je ona i dodala kako to što se dogodilo pokazuje koliko smo daleko od toga da žena bude ravnopravno tretirana uvek i svuda.
Ona je rekla da je natrljala nos turskom predsedniku zbog otkazivanja Istanbulske konvencije, a onda je priznala da ni Evropska unija ne može da usvoji tu Konvenciju jer to još uvek odbijaju da učine neke njene članice.
Ali sa Konvencijom ili bez Konvencije, borba za žensku ravnopravnost u Evropskoj uniji resetovana je u Istanbulu.
Gospodja fon der Lajen je izgledala kao da joj se mnogo toga nakupilo, i pre sofe u Turskoj.
Odjednom se učinila neobično sličnom bivšoj američkoj državnoj sekretarki Hilari Klinton.
Evropska unija nije Amerika, ali znamo kakva politika sledi iz ovolike povredjenosti jedne ambiciozne žene.