Stop ilegalnoj migraciji : Srbija ukida bezvizni režim za Tunižane 20.novembra, za Indijce od 2023.godine

Evropska politika azila je krahirala, države pojedinačno moraju da traže rešenja novim savezima, objasnio je austrijski kancelar Karl Nehamer razloge za „mini saveznistvo“ koje je za borbu s „azil – turizmom“ u sredu u Beogradu sklopio  i u dva paketa uvezao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i madjarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Kako podsećaju austrijski mediji, Vučić se početkom oktobra u Budimpešti obavezao da će Srbija od 20.novembra ukinuti bezvizni režim za Tunižane, a od početka 2023.godine i za Indijce, jer je bezvizni režim omogućavao njihov lak transfer avionom iz Srbije u EU.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu Vučić je rekao da Srbija više nema slobodan vizni režim sa Tunisom, koji je trajao od 1962.godine, ni sa Burundijem.

„Uskoro ćemo morati sa još dve zemlje da imamo drugačiji vizni režim, isti onakav kakav postoji u EU“, rekao je Vučić.

U Austriji je ove godine podneto 72 000 zahteva za azil od čega su 11 500 podneli Indijci, a 8900 Tunižani, tvrdi austrijski list Kurier.

A madjarski Hungary Today tvrdi da je madjarsko-srpska granica pod konstantnim pritiskom hiljada migranata, koji pokušavaju da udju u EU, tako da je granična policija ove godine sprečila oko 240 000 pokušaja ilegalnog  prelaska granice, a uhapšeno je 2500 krijumčara ljudi. Taj list navodi da je problem vizni režim koji Srbija ima sa Jermenijom, Azerbejdžanom, Bahreinom, Belorusijom, Bolivijom, Burindijem, Kubom, Indijom, Indonezijom, Jamajkom, Surinamom, Tunisom i Turskom.

Vučić je rekao da ilegalni migranti u Srbiju najčešće stižu iz Severne Makedonije i Bugarske i da je njihov broj ove godine udvostručen.

Memorandum o saradnji tri države u zaustavljaju ilegalne migracije podrazumeva dva paketa mera, izveštavaju austrijski mediji.

Broj austrijskih policajaca na srpsko – severnomakedonskoj granici biće povećan sa sadašnjih 8 na 100. Beč će obezbediti i dronove i autobuse sa toplotnim kamerama. Pomoći će i u obučavaju granične policije, obučavanju za upravljanje dronovima i obučavanju savetnika za dokumentaciju.

Drugi paket reguliše takozvanu repatrijaciju.

Uz tvrdnju da Srbija nema praksu deportacije koja bi se mogla porediti s austrijskom, austrijski list Kurier piše :

„Uvek iznova se pojavljuju izveštaji organizacija za zaštitu ljudskih prava prema kojima službenici, navodno, maltretiraju migrante kao i izveštaji o nezakonitim ‘push-backs’. Kancelar Nehamer je u vreme kad je bio ministar unutrašnjih poslova sa Bosnom koncipirao plan repatrijacije, koji sada treba da bude sproveden i sa Srbijom. Taj plan podrazumeva obrazovanje specijalista za repatrijaciju, organizaciju letova i informativne kampanje za dobrovoljan povratak“.

Austrijski list prenosi da je predsednik Srbije podsetio da je pitanje repatrijacije i pitanje para, ali je izrazio uverenost da će Srbija, Austrija i Madjarska podeliti taj teret.

„Ključna zemlja evropske bezbednosti je Srbija. Dužni smo da zahvalimo Srbiji“, rekao je madjarski premijer Viktor Orban.

On je dodao da je Madjarska od 2015.godine uložila 1,6 milijardu evra u zaštitu granica i dodao da bi zaštita od ilegalne migracije bila lakša ukoliko bi Srbija bila u EU.